Kako da prepoznate agresivnost kod svojih ljubimaca, kako da svoje ljubimce naučite da budu sigurni i opušteni. Pridružite nam se.

Podeljena su mišljenja o tome kako objasniti agresivnost. Razmišljanja idu u dva smera: jedni agresivnost tumače kao urođeni, biološki potencijal (Konrad Lorenc), a drugi je smatraju posledicom frustracije (John Dollard). Međutim i jedni i drugi se slažu da agresivnost ima funkciju rasterećivanja, odnosno, uklanjanja napetosti.
Da bi bolje razumeli pojam agresivnosti neophodno je napraviti razliku između AGRESIVNOSTI i AGRESIJE. Pod pojmom AGRESIVNOST podrazumevamo motivacione faktore koji prethode agresiji. AGRESIJA predstavlja manifestaciju pretećeg ponašanja, besa ili neke druge vrste emocija usmerenih protiv pripadnika iste ili druge vrste, pa čak i prema objektu.
Ali, pogrešno je tumačiti samo negativne aspekte agresivnosti. Agresivnost ima i pozitivan aspekt koji se tiče savladavanja teškoća i ovladavanja znanjima neophodnim za opstanak vrste. Jednostavno rečeno-agresivnost im pomaže da budu siti, da pronađu najboljeg partnera za produžetak vrste, da prespavaju na suvom i toplom mestu. Ako sve prethodno navedeno imamo na umu, onda ćemo imati i opravdanja za agresivno ponašanje naših ljubimaca. Pozitivan aspekt agresivnosti ne abolira one životinje koje su spletom okolnosti, u kojima su se našle, povredile ljude koji vode računa o njihovoj dobrobiti ili ljude koji su „ušetali“ na njihovu teritoriju.

TIPOVI AGRESIVNOSTI KOD PASA I MAČAKA – neke od tipova nije potrebno dodatno objašnjavati

AGRESIVNOST UZROKOVANA BOLOM
AGRESIVNOST UZROKOVANA STRAHOM
AGRESIVNOST U TOKU IGRE – „mouthing and nipping“ karakteristično za mladunce. Može se prevesti kao grickanje različitog intenziteta. S tim što je „mouthing“ više vrsta komunikacije sa bićima u okolini, dok se „nipping“ tretira kao rani oblik agresivnosti kod mladunaca. Ukoliko se ovakva vrsta ponašanja nastavi i u starijem uzrastu, odnosno, ako životinja počne da povređuje vlasnika i ukućane, onda je potrebno obratiti se veterinaru koji se bavi ponašanjem životinja. Na žalost najveći broj vlasnika pasa i mačaka ne ume da napravi razliku između ove dve vrste ponašanja ili ih toleriše sve do trenutka kada ozlede postanu ozbiljne.
POSESIVNOŠĆU UZROKOVANA AGRESIVNOST-Ovaj tip agresivnosti je, uglavnom, vezan za predmete, najčešće igračke, ili predmete na koje životinja polaže „posebno pravo“. Ponavlja se u situacijama kada neka osoba želi da uzme predmet od životinje i taj tip agresivnosti traje sve dok traje namera navedene osobe.
AGRESIVNOST ZBOG HRANE
AGRESIVNOST ZBOG PLENA – Češće sa pojavljuje kod pasa lutalica, ali i kod vlasničkih pasa kada je u pitanju kost ili neki predmet koji životinja tretira kao plen. Nejasna je granica između ovog tipa agresivnosti i agresivnosti zbog hrane i posesivnosti.
TERITORIJALNA AGRESIVNOST
ZAŠTITNIČKA AGRESIVNOST – Tip agresivnosti koji se manifestuje napadom na osobe/životinje koje prilaze vlasniku, bilo da se radi o psima ili o mačkama. Ovaj tip agresivnosti se pojavljuje i kod nekih ptica (papige i papagaji), tako da je pogrešno smatrati da su oni rezervisani samo za kuce i mace.
DOMINACIONA AGRESIVNOST – najčešće je povezana sa hijerarhijom u zajednici/na teritoriji ili stepenom psiho-socijalnog razvoja životinje. Jedan od pod-tipova ovog tipa agresivnosti je i POLNA AGRESIVNOST prema jedinkama iste vrste.
AGRESIVNOST NEPOZNATOG POREKLA – nemoguće je u potpunosti definisati ovaj tip agresivnosti. Neurološki poremećaji, iznenadni napadi „besa“, jaki i iznenadni stimulusi, sve to može biti „okidač“ za ovakav tip agresivnosti.
AGRESIVNOST KAO POSLEDICA NEKOG OBOLJENJA -poremećaj ponašanja uzrokovan nekom infekcijom, poremećajem rada štitne žlezde, kod životinja koje boluju od dijabetesa, kao posledica trovanja, ali i kao neželjeni, paradoksalni efekat dejstva nekih lekova.
PREUSMERENA AGRESIVNOST – interesantan tip agresivnosti koji se manifestuje tako što životinja preusmerava agresiju sa primarnog na sekundarni objekat agresije, ukoliko je sekundarni objekat uticao na ishod agresije prema primarnom. Jednostavno objašnjeno zvuči ovako – ako pokušate da svog psa odvojite od drugog psa koji ga je napao, postoji verovatnoća da vas jedan od ta dva psa ugrize.
AGRESIVNOST ZBOG PODMLATKA

KAKO POSTAVITI DIJAGNOZU?

Motivacija vlasnika da promeni nešto u svom odnosu sa ljubimcem;
Preuzimanje odgovornosti za pravilan uzgoj i držanje životinje;
Aktivnost životinje, odnosno, „drugačije“ ponašanje;
Klinička anamneza;
Opis načina na koji se manifestuje problematično ponašanje;
Vlasnik navodi određene događaje gde se javlja problematično ponašanje-prema učestanosti i trajanju poremećaja;
Anamneza koju uzima veterinar/savetnik za ponašanje životinja;
Prethodni tretmant;
Uzrast u kome se problem pojavio;
Reakcije članova porodice;
Opis interakcije između vlasnika i životinje;
Razmišljanje vlasnika o davanju životinje na usvajanje ili o eutanaziji.

Ukoliko u nekom od navedenih tipova agresivnosti prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Potražite na nekoj od stranica naše prezentacije kako da prepoznate poremećaj ponašanja koji se tretira kao agresivnost.

Pišite ili pozovite. Upoznajte svog ljubimca bolje i pomozite mu da prebrodi izaiov sa kojim se zajedno suočavate.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Svaki strah, svestan ili nesvestan, strah je od nečega, određenog ili neodređenog. Važnije od pronalaženja uzroka straha je odgovor na pitanje ZAŠTO SE LJUBIMCI PLAŠE?

Strah je stanje ugroženosti izazvano poznatim ili nepoznatim uzrokom. Kompleksan fiziološki odgovor organizma na pretnju po opstanak jedinke. Instiktivna reakcija koja daje odgovor na pitanje: POBEĆI ILI SE SUOČITI.

ANKSIOZNOST ILI STREPNJA je nejasan strah bez očiglednog spoljnog povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljne pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće.
FOBIJA – najkraće rečeno, fobijom se smatra samo vrlo intenzivan, iracionalan strah od nekog objekta, događaja ili osećaja, onaj koji onemogućava normalan život u određenim situacijama.
PANIKA (panično stanje)- oblik intenzivnog straha od iznenadne opasnosti; često uključuje motoriku koja omogućava beg iz opasne situacije. Važan je deo odbrambene reakcije organizma BORI SE ILI BEŽI.

Ukoliko u nekom od tipova poremećaja koje ćete pronaći na ovo strani prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Ako isključimo probleme vezane za separacionu anksioznost (osećaj strepnje, teskobe kod životinja koje nisu naučile da ostanu same) i zaštitničku agresivnost, onda dobijamo 20 % životinja koje imaju poremećaj ponašanja koji se može podvesti pod zajednički imenitelj sa nekim od prethodno navedenih poremećaja – strah i fobija.

Pre nego što navedem koji su to tipovi straha koji muče naše kompanjone, navešću razloge zbog kojih, uglavnom nastaje strah ili fobija.

GENETSKI FAKTORI – Podaci koje sam pronašao tokom usavršavanja ukazuku na činjenocu da će bar jedno mladunče iz legla pokazati neki od problema sa ponašanjem vezanim za strah. O intenzitetu možemo raspravljati samo ako znamo o kojoj rasi se radi (to znali da strah može biti i karakteristika rase).
USKRAĆIVANJE ODREĐENOG ISKUSTVA U ODREĐENOM PERIODU RAZVOJA – ako je mladunac u ranom uzrastu bio uskraćen za određena iskustva (kontakt sa drugim životinjama iste ili druge vrste, kontakt sa ljudima, kontakt sa prevoznim sredstvima, kontakt sa zvucima različite jačine i učestalosti), onda je verovatnoća da prema nekom od navedenih stimulusa razvije strah skoro 100%.
RANA TRAUMATSKA ISKUSTVA – strah kao reakcija na pojedinačni traumatski stimulus. Primer 1: jedan od mojih pacijenata pas po imenu Vixen (prevod sa engleskog-Lisica), razvila je strah prema automobilima i odraslim osobama muškog pola. Vlasnica, kolege koje su vodile računa o zdravstvenom stanju psa i ja složili smo se oko toga da je Vixen najverovatnije udario automobil ili joj je odrasla muška osoba polomila 4 rebra udarcem nogom. Koje god da je traumatsko iskustvo bilo „okidač“ za strah, Vixen je bilo potrebno skoro tri godine da postigne visok stepen samopouzdanja i bez problema šeta na mestima gde ima puno ljudi i automobila,a da na njih ne reaguje drhtanjem, sakrivanjem ili bežanjem.
NENAMERNA STIMULACIJA – ovo je jedan od veoma čestih provokatora reakcije kod ljubimaca. Primer 2: Jedan od mojih pacijenata, ženka mešanca Žujka, koja se panično plašila grmljavine, petardi i ostalih jakih i iznenadnih zvukova. Šta svaki brižan vlasnik vlasnik uradi u situaciji u kojoj se njegov pas plaši? Podigne ga u naručje, zagrli i „zaštiti“ od stimulusa. POGREŠNO!!! na taj način nesvesno nagrađujete problematično ponašanje. I tako svaki put posle petarde, groma, pucnja iz auspuha. Svaki put životinja pomisli sledeće: „Da bi me vlasnik pomazio potrebno je da se samo dobro uplašim“. Logično, zar ne?

A sada malo statistike! Navešću različite tipove straha i njihovu procentualnu zastupljenost u patologiji ponašanja životinja. Kliknite na sliku da bi je uvećali.

Mislim da nije potrebno posebno objašnjavati svaki od navedenih tipova straha. Predlažem da vas podsetim na spoljne znakove koji ukazuju na strah kod vašeg ljubimca. Reakcija će, naravno, zavisiti od intenziteta i tipa straha. Počinjemo od glave prema repu.

OBORENE UŠI
UNEZVEREN POGLED
BRZI POKRETI GLAVE U JEDNU I DRUGU STRANU
SKIČANJE, LAJANJE ILI REŽANJE
NERVOZNO LIZANJE USANA I NJUŠKE
POKAZIVANJE ZUBA
NAKOSTREŠENA DLAKA
LEĐA POVIJENA U LUK
SAVIJENE ZADNJE NOGE
SAVIJEN REP IZMEĐU NOGU
SAKRIVANJE IZA PREDMETA/VLASNIKA
ŽIVOTINJA POKUŠAVA DA SE SPUSTI NA PODLOGU
DRHTANJE
KATALEPSIJA – Nemogućnost pokretanja udova -životinja se „smrzne od straha“

KAKO DA SE IZBORITE SA STRAHOVIMA I FOBIJAMA KOD SVOG LJUBIMCA, KAKO DA PREVAZIĐETE STREPNJU? POZOVITE, PIŠITE, OBJASNITE KAKO SE MANIFESTUJE STRAH KOD VAŠEG LJUBIMCA. ODLUKA DA PROBLEM PODELITE SA DRUGIM LJUDIMA ČINI 50 % REŠENJA PROBLEMA. NE OKLEVAJTE!

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Da li se može tretirati poremećajem apetita, ako vaša mačka stavi na glavu koru od pomela? Ili je samo smešno!!!
Odavno su naučnici utvrdili vezu između ishrane životinja i njihovog ponašanja. Novija istraživanja iznedrila su jednu naučnu disciplinu koja se zove PSIHO-DIJETETIKA. Naučna disciplina koja objašnjava vezu između ishrane i ponašanja kod ljudi i životinja, vodeći računa o kvlaitetu, kvantitetu, ali i o poremećajima ishrane koji dovode do poremećaja ponašanja.

Najčešći poremećaji ponašanja vezani za navike u ishrani su:

GOJAZNOST
ANOREKSIJA
PICA (čita se PIKA)
KORPOFAGIJA ili ždranje izmeta
SCOFFING – ili nemotivisano obedovanje
ŽDRANJE STRANIH PREDMETA
PRISILNO SISANJE

Ukoliko ste čekali 5 ili 6 meseci da započnete rad sa svojim ljubimcem, onda je ovo usluga koja je namenjena i vama, kao vlasniku, a ne samo vašem ljubimcu.

Modifikacija ponašanja je naučna metoda promene ponašanja kod pasa, mačaka i ukrasnih ptica koja se bazira na pozitivnim tehnikama nagrađivanja i ukidanja nagrade (kao forme kazne).

Bez upotrebe struje, fizičke sile ili bilo koje nasilne tehnike pomoćićemo vašim ljubimcima da prevaziđu:

• Besomučno oglašavanje – skičanje, lajanje, zavijanje, mjaukanje (lajanje na zvono, spoljne zvukove).
• Loše opšte ponašanje (nedolazak na poziv, ždranje stranih predmeta, đubreta i izmeta)
• Nekontrolisano obeležavanje“teritorije“ u stanu/kući
• Skakanje na prolaznike i posetioce
• Trčanje za aumobilima, motociklistima, biciklistima
• Uništavanje obuće, odeće i nameštaja (glodanje, grebanje)
• Agresivnost (prema ljudima/deci, prema drugim psima/mačkama istog ili različitog pola i uzrasta, teritorijalna agresivnost) – ujedljivost
• Strah od samoće i razne manifestacije separacionog sindroma (samopovređivanje)
• Strah od prejakih i iznenadnih zvukova, strah od ljudi
• Obuka pasa i mačaka za život u stanu – obavljanje fizioloških potreba na za to predviđenim mestima (park, posuda za posip, razne podloge)

Pre nego što bilo šta kažem o ovom tipu agresivnosti, podestiću vas na jednu od zabluda koje prate naš zajednički život sa psima i mačkama.

Činjenica je da je najveći broj podataka o ponašanju ovih životinja dobijen na osnovu posmatranja vukova i velikih mačaka i njihovog ponašanja. Zajednički predak i koncept dominacija-podređenost u čoporima vukova i velikih mačaka omogućili su nam uvid u strukturu odnosa, hijerarhiju i probleme koji uz to idu.

Evidentna je težnja da se psi poistovećuju sa vukovima, a domaće mačke sa velikim divljim mačkama, ali suština zablude koja nas progoni je u tome što su psi prošli kroz više od 14.000 godina, a mačke kroz 11.000 godina dug period domestifikacije koji je ostavio neizbrisive tragove na njima. A mi ih i dalje smatramo „domaćim vukovima“ i „portabl“ verzijama lavova. Ne samo domestifikacija, psi i mačke su tokom duge istorije zajedničkog života sa ljudima bili podvrgnuti raznim eksperimentima koji su uticali na njihov današnji izgled. Genetika je bila jedno od glavnih oruđa u tom procesu. Dolazimo do zaključka da su izmene genoma pasa i mačaka ustvari deo procesa domestifikacije. Tako objašnjavamo postojanje rasa pasa koje se koriste u razne svrhe – lov, čuvanje, pravljenje odeće, psi vodiči, tragači, kao oružje, pa čak i psi za jelo (legenda o čau-čau koga su davno gajili i zbog mesa) i mačaka koje love miševe i druge štetočine ili nam samo služe kao ukrasni detalj.

Ali postoji nešto kod pasa i mačaka što ni jedan zahvat u procesu domestifikacije nije uspeo da izbriše – AGRESIVNOST. Pri tome mislim na sve tipove agresivnosti koji „krase“ ove dve vrste.
U ovom tekstu će biti reči o agresivnosti prema životinjama istog pola.

Poznato je da psi i mačke nemaju osećaj za jednakost i da do kraja života teže socijalnoj strukturi koja ima „vođu“ na vrhu piramide i „podanike“ na nižim lestvicama zajednice. One jedinke koji pokušavaju da dospeju do položaja vođe su najčešće dominantne životinje koje konstantno izazivaju ostale pripadnike grupe i dokazuju svoju dominantnu prirodu. U nedostatku direktnog izazova takve životinje telesnim signalima i pozicijom tela pokazuju svoj položaj ili nameru. Problem nastaje kada jedinka koja sebe doživljava kao dominantnu, usled izazova koji joj je uputila jednika sa nižim rangom u grupi, postane svesna činjenice da gubi kontrolu nad resursima neophodnim za preživljavanje, odnosno, postane svesna da je njena egzistencija ugrožena. Da bi sprečila da je izazivač „svrgne“ sa liderske pozicije, svoju agresivnost manifestuje agresijom. Napada izazivača. Ova vrsta agresije može da se izjednači sa tipom agresivnosti prema ljudima (POSESIVNOŠĆU UZROKOVANA AGRESIVNOST).

U svetu pasa i mačaka se sve odigrava veoma brzo. Ukoliko reagujete sporo, već ste bivši na mestu „vođe“. Brza izmena informacija i razvijena telesna signalizacija omogućavaju da brzo donesete odluku da li ostajete ili bežite. Ako ostanete moraćete i da se borite. To može da ima veoma loše posledice po vaše zdravlje, pa čak u nekim slučajevima, i fatalan ishod. Bitno je napomenuti da i psi i mačke retko ubijaju izazivača, ali mogu zaista ozbiljno da povrede drugu jedinku. Ovu sposobnost, ali i ovaj tip agresivnosti kod pasa su ljudi, na žalost, prepoznali kao mogućnost da stvore rase koje su više agresivne od drugih i upotrebe ih za međusobne borbe.

Da rezimiramo. Agresivnost prema životinjama istog pola je posledica hijerarhijskih odnosa između pripadnika iste vrste. Može se grubo podeliti na AGRESIVNOST PREMA ŽIVOTINJAMA KOJE ŽIVE U ISTOM DOMAĆINSTVU (teritoriji), AGRESIVNOST PREMA ŽIVOTINJAMA KOJE NE ŽIVE NA ISTOJ TERITORIJI i AGRESIVNOST „NA POVOCU“ (karakteristična više za pse). Kod prva dva tipa agresivnosti psi, ali i mačke, napadaju istopolne životinje jer ih direktno ugrožavaju – ugroženi su hrana, mesto za spavanje, pažnja vlasnika. Poslednji tip agresivnost je karakterističan za životinje koje su na povocu i reaguju na istopolne životinje agresivno. Ovo je pod-tip TERITORIJALNE AGRESIVNOSTI, ali i veoma sličan tip ZAŠTITNIČKOJ AGRESIVNOSTI.

Za prvi tip agresivnosti je karakteristično to da se dešava najčešće između životinja različite starosti, između „starosedelaca“ i „dođoša“ i između žvotinja koje nisu uspele da uspostave normalan kontakt tokom zajedničkog života. Veoma često se dešava da vlasnik podržava jednu stranu (slabiju i mlađu životinju, pridošlicu) što može da dovede do agresivnosti prema njemu (PREUSMERENA AGRESIVNOST).

Prisustvo životinje suprotnog pola takođe može da bude okidač za istopolnu agresivnost. Primer: ženka u teranju u parku punom mužijaka.
Ovaj tip agresivnosti se može pojaviti i kod jedinki iz istog legla. Rezultat je identičan borbi između životinja različitog porekla,. Ulog je preveliki, pa se ništa ne prepušta slučaju.

Veliki broj vlasnika ima problem sa ovim tipom agresivnosti. Naglašavam da sam u tekstu opisao tipove agresivnosti koji su karakteristični i za mužijake i za ženke.

Ovaj tip agresivnosti se lako dijagnostikuje. Terapija ove vrste poremećaja se prilagođava situaciji i pod-tipu agresivnosti. Zahteva rad sa životinjama koji traje najmanje 8-10 nedelja. Ukoliko ste prepoznali ovaj tip agresivnosti kod svog ljubimca ne oklevajte da me kontaktirate. Kao i svaki poremećaj zdravlja i ovaj vremenom postaje sve teži, pa i terapija traje duže.

Pozovite ili pišite, pomozite mi da prikupim vredne podatke za stručni rad koji se tiče prevencije poremećaja ponašanja.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Najvažniji poremećaj ponašanja kod kućnih ljubimaca. To nisu samo modrice od „blagih“ ugriza ili „nežne“ ogrebotine. Agresivnost prema ljudima je mnogo više od toga.

Prema dosadašnjim istraživanjima agresivnost prema ljudima predstavlja najvažniji poremećaj ponašanja kod životinja, kao psihološki i kao socio-ekonomski fenomen. Šta ovo poslednje znači? Na žalost u Srbiji do sada nije urađena ni jedna dovoljno dobra studija koja bi agresivnost kod pasa i mačaka tretirala kao epidemiloški fenomen. Iz tog razloga navešću podatke iz SAD.
Centar za kontrolu bolesti iz Atlante objavio je podatak da u Americi psi i mačke, godišnje, ugrizu više od 4,5 miliona stanovnika. Od tog broja 890.000 ljudi je moralo da bude podvrgnuto lečenju od povreda uzrokovanih ugrizom. Ako na to dodate da je samo u 2006.godini 31.000 ljudi zatražilo pomoć rekonstruktivne hirurgije, onda je razumljivo zašto agresivnost kod pasa i mačaka ima socio-eknomsku komponentu. Troškovi lečenja dostižu cifre od nekoliko stotina milona dolara godišnje.

KO JE IZLOŽEN NAJVEĆEM RIZIKU? Deca od 5-9 godina-deca u ovom uzrastu najčešće imaju povrede koje je potrebno zbrinuti hirurški. Strah koji se nakon takvih slučajeva javlja dodatno komplikuje situaciju. Odrasle osobe muškog pola – mnogo češće, nego osobe ženskog pola. To se objašnjava skalom na kojoj odrasle osobe muškog pola zauzimaju prvo mesto. Osobe koje pse i mačke drže u stanu – preko 67% svih prijavljenih ugriza potiče iz domaćinstava koja imaju jednog ili više ovih grickavih ljubimaca. Veoma je jednostavno, koga će pas prvo da ugrize, ako je agresivan, ako ne osobu koja sa njim provodi najviše vremena u toku dana. Priznajem da ovo objašnjenje deluje pomalo banalno, ali se, u suštini, sve svodi na to.

Sada smo došli do onoga što je najbitnije za sve one koji imaju problema sa agresivnim ljubimcima. KO JE ODGOVORAN ZA AGRESIVNO PONAŠANJE KUĆNIH LJUBIMACA? Arhi-krivac je vlasnik! Ne pompezno i ne optužujuće, ali je na žalost tako. Ako znamo da najveći broj vlasnika nema dovoljno informacija o rasi koju uzima, onda je i za očekivati da ti ljubimci pre ili kasnije pokažu svoju pravu ćud.

Ko u ovoj čorbi još snosi odgovornost? Odgajivači, drugi vlasnici i naravno veterinari. Bez namere da izdvojim nekog od odgovornih. Polu-informacije, dezinformacije, nedostatak informacija. Najviše liči na neki moderni, informatički rat, najmanje na problem sa ponašanjem ljubimaca.

Primer: Usplahirena gospođa se javlja na telefon i panično objašnjava da je upravo ugrizao njen voljeni pas jer mu je njušku gurnula u baricu mokraće koju je pre nekoliko minuta napravio. Zašto, kad su mi (pa navede sve „odgovorne“) svi objasnili da jedino tako (!?) mogu da ga naučim da ne mokri u stanu, već u parku. Na pitanje koliko je pas star, odgovara-6 meseci. Pitam se, pitam se…Da li je to ZAISTA jedini način da svog psa naučite da ne mokri u stanu? Na ovo pitanje dobićete odgovor ako pročitate tekst na stranici naše prezentacije DRUGA STRANA POVOCA ili na stranici OSNOVNA OBUKA.

Ukoliko u nekom od navedenih tipova agresivnosti prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Pišite, pozovite nas da vam pomognemo da rešite dilemu, ne dozvolite da vam problem sa ponašanjem kod vašeg ljubimca uskrati zadovoljstvo zajedničkog bitisanja.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Prvi problem sa kojim se svaki vlasnik kućnog ljubimca susreće (kad kažem ljubimac mislim na kucu ili macu) je problem eliminacije-problem sa „piškenjem i kakanjem“.
Imate utisak kao da su rešili da vas izlude. Taman ste počistili, a oni se samo mirno nameste i obave sve što su namerili na sred tepiha koji ste dobili od tašte ili svekrve. Neće problem praviti tašta/svekrva što ne poštujete njen poklon, već vi, što vam je dosta deterdženata i dezinficijenasa, a o super-upijajućim krpama, da i ne govorim. Kake i piške kao na traci-posle jela, posle spavanja, posle igre, posle…Pa, kad onda ne piške i ne kake? Dok spavaju, naravno! Ali čim se probude, „proizvodnja“ počinje kao po komandi.

U prethodnom pasusu sam govorio o „normalnim“ problemima sa eliminacijom, koji imaju veze sa učenjem u ranom uzrastu, a koje ćemo vam pomoći da rešite tako što ćete nas pozvati i angažovati da metodama pozitivnog učvršćivanja određenog oblika ponašanja vašeg psa naučimo „lepom ponašanju“.

Ovde je reč o problematičnom ponašanju koje je često kombinovano sa destruktivnim ponašanjem.

„Kako je divan vaš pas! Baš voli da se igra“, reče gospodin srednjih godina dok mu je arlekin doga balavila čelo, sa prednjim nogama na ramenima. Dok je vlasnik pokušavao da ih raspetlja, učtivi gospodin ga je uporno odvraćao tvrdeći da mu ne smeta što se pas tako igra.

Da li vama smeta kad pas skoči na vas? I da li možete da prepoznate razlog zbog koga vaš pas skače?

Evo nekoliko objašnjenja.

IGRA – normalan deo igre kod pasa. Stav čitavog tela vam ukazuje da životinja nema nikakvu drugu nameru osim da se igra sa vama.
NEPOSLUŠNOST
SEKSUALNO PONAŠANJE -MASTURBACIJA, ZASKAKIVANJE – ili kao normalna manifestacija seksualnog ponašanja ili kao znak da pas koji naskakuje želi da podredi jedinku na koju skače. Nije važno da li se radi o drugom psu istog ili različitog pola ili čoveku.
DOMINACIJA i SOCIJALNI STATUS – dominantne jedinke pokazuju koliko su moćne kad mogu da zaskoče i podrede drugu jedinku
REAKCIJA NA STRES ILI UZBUĐENJE – panična reakcija. Dešava se da pas završi u naručju vlasnika, kao Skubi Du!
PRISILNI POREMEĆAJ PONAŠANJA – Javlja se takođe kao odgovor na stres.

Razni zdravstveni problemi mogu biti uzrok skakanja na ljude i životinje:

- Infekcije urinarnog trakta
- Nesposobnost zadržavanja mokraće
- Prijapizam (dugotrajne i bolne erekcije)
- Kožne alergije

Ukoliko primetite da vaš pas često skače na ljude i druge pse da bi masturbirao, da prisilno liže i gricka svoje gentalne organe, da se češe o predmete i podlogu, obavezno ga odvedite kod veterinara na detaljan pregled. Ako se pokaže da je životinja zdrava, onda pozovite nas da vam pomognemo da rešite i taj problem

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Kao što sam u jednom od tekstova pomenuo, životinje kao i ljudi mogu postati anksiozni zbog boravka na nekom mestu ili u nekom prostoru. Pogrešno je ovaj poremećaj izjednačavati sa klasutrofobijom, kao kod ljudi, ali je, svejedno, veoma značajan za etologiju.

Stručnjaci i dalje lome koplja oko toga da li se ovaj poremećaj može tretirati kao oblik straha ili se radi o trenutnoj prestrašenosti mestom ili prostorom gde je životinja ranije imala neki neprijatan, uznemiravajući ili traumatičan doživljaj.
Skoro da ne postoji vlasnik čiji se pas ili mačka ne boji odlaska kod veterinara ili grumera. Sve je, u suštini, veoma logično. Nekoliko puta godišnje neko vas strpa u transportnu kutiju ili u gepek automobila, odveze vas u zgrau u kojoj psi laju kao ludi, mačke mjauču kao da ih deru i svi mirišu na antiseptik koji, prosto, štipa za nozdrve. Nema tog psa ili mačke koji će pomisliti da im ti „ljudi obučeni u belo čiji miris štipa za nos“ ustvari žele dobro. Termometar u rektumu, igla u veni ili u nekom od mišića, hladan, klizav sto za preglede. Uostalom, koji to čovek rado ide kod lekara?

Kako se manifestuje?

Drhtanje, cviljenje, preterano lizanje usana, unezveren pogled, ubrzano disanje, sakrivanje iza predmeta ili ljudi i potreba za bežanjem. Telo ima karakterisičan povijen položaj. Ako se životinja uspaniči, onda može mokriti i defecirati. Pošto znamo da životinje u trenucima straha mogu reagovati i agresivno, onda je potrebno obratiti posebnu pažnju na ljubimca od koga se očekuje takva reakcija. Lajanje, režanje, keženje, grebanje, šištanje, pa i ujedanje mogu biti posledica ovakvog straha.

Kako se terapira?

Prevencija je i ovde najvažnija, ali ako dođe do pojave ovog poremećaja obratite se veterinaru ili konsultantu za ponašanje životinja.

Napišite mejl i opišite problem sa kojim se suočava vaš ljubimac, ali i vi sa njim. Što pre pristupite rešavanju tog problema veća je verovatnoća da če terapija biti uspešna i kraća.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Kako reagujete kad vidite psa kako juri svoj rep? Nasmejete se ili vam bude žao? Sigurno se i zapitate šta bi moglo da ga muči kad tako juri sopstveni rep. Buve? Možda se ipak samo igra!
Na žalost niste bili u pravu. Jurenje repa je jedan od poremećaja ponašanja kod pasakoji može da bude veoma ozbiljan. To je prisilna radnja koja može imatu različito poreklo.

Može biti centralnog (epilepsija, neuropatološke promene u centralnom nervnom sistemu, psihotične epizode, ili halucinatorne reakcije), ali i perifernog porekla – akrodermatitis, tj. zapaljenje kože vršnih delova tela.
Može biti jedan od simptoma nekog težeg poremećaja (AGRESIVNOST ili SEPARACIONA ANKSIOZNOST.

U nekim slučajevima poremećaj počinje kao igra koji je najčešće učvršćen nagradom ili igračkom, jer nekome može da deluje zabavno. Ili može da bude posledica nekonzistentne reakcije vlasnika na loše ponašanje – čas nagrađuje psa, čas ga kažnjava, ali bez potrebe. Ako vlasnik pokaže i nervozu, pas još više upada u krug poremećaja.

Kao i kod drugih poremećaja, i ovde je neophodno isključiti druge zdravstvene probleme tako što ćete svog psa odvesti kod veterinara na pregled. Potrebno je i izvršiti inspekciju repa na strana tela, povrede, znakove zapaljenja ili parazite.

Rešavanje ovog problema se sastoji na tretmanu potencijalnih uzroka poremećaja i svih problema koji, kao jedan od znakova, mogu imati i jurenje repa.

Budite sigurni da ćemo pomoći vašem ljubimcu da uhvati rep. Naravno, šalim se , se ne šalim ako kažem da uspešno rešavamo i ovu vrstu poremećaja ponašanja.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.