Činjenica je da je najveći broj podataka o ponašanju ovih životinja dobijen na osnovu posmatranja vukova i velikih mačaka i njihovog ponašanja. Zajednički predak i koncept dominacija-podređenost u čoporima vukova i velikih mačaka omogućili su nam uvid u strukturu odnosa, hijerarhiju i probleme koji uz to idu.

Evidentna je težnja da se psi poistovećuju sa vukovima, a domaće mačke sa velikim divljim mačkama, ali suština zablude koja nas progoni je u tome što su psi prošli kroz više od 14.000 godina, a mačke kroz 11.000 godina dug period domestifikacije koji je ostavio neizbrisive tragove na njima. A mi ih i dalje smatramo „domaćim vukovima“ i „portabl“ verzijama lavova. Ne samo domestifikacija, psi i mačke su tokom duge istorije zajedničkog života sa ljudima bili podvrgnuti raznim eksperimentima koji su uticali na njihov današnji izgled. Genetika je bila jedno od glavnih oruđa u tom procesu. Dolazimo do zaključka da su izmene genoma pasa i mačaka ustvari deo procesa domestifikacije. Tako objašnjavamo postojanje rasa pasa koje se koriste u razne svrhe – lov, čuvanje, pravljenje odeće, psi vodiči, tragači, kao oružje, pa čak i psi za jelo (legenda o čau-čau koga su davno gajili i zbog mesa) i mačaka koje love miševe i druge štetočine ili nam samo služe kao ukrasni detalj.

Ali postoji nešto kod pasa i mačaka što ni jedan zahvat u procesu domestifikacije nije uspeo da izbriše – AGRESIVNOST. Pri tome mislim na sve tipove agresivnosti koji „krase“ ove dve vrste.
U ovom tekstu će biti reči o agresivnosti prema životinjama istog pola.

Poznato je da psi i mačke nemaju osećaj za jednakost i da do kraja života teže socijalnoj strukturi koja ima „vođu“ na vrhu piramide i „podanike“ na nižim lestvicama zajednice. One jedinke koji pokušavaju da dospeju do položaja vođe su najčešće dominantne životinje koje konstantno izazivaju ostale pripadnike grupe i dokazuju svoju dominantnu prirodu. U nedostatku direktnog izazova takve životinje telesnim signalima i pozicijom tela pokazuju svoj položaj ili nameru. Problem nastaje kada jedinka koja sebe doživljava kao dominantnu, usled izazova koji joj je uputila jednika sa nižim rangom u grupi, postane svesna činjenice da gubi kontrolu nad resursima neophodnim za preživljavanje, odnosno, postane svesna da je njena egzistencija ugrožena. Da bi sprečila da je izazivač „svrgne“ sa liderske pozicije, svoju agresivnost manifestuje agresijom. Napada izazivača. Ova vrsta agresije može da se izjednači sa tipom agresivnosti prema ljudima (POSESIVNOŠĆU UZROKOVANA AGRESIVNOST).

U svetu pasa i mačaka se sve odigrava veoma brzo. Ukoliko reagujete sporo, već ste bivši na mestu „vođe“. Brza izmena informacija i razvijena telesna signalizacija omogućavaju da brzo donesete odluku da li ostajete ili bežite. Ako ostanete moraćete i da se borite. To može da ima veoma loše posledice po vaše zdravlje, pa čak u nekim slučajevima, i fatalan ishod. Bitno je napomenuti da i psi i mačke retko ubijaju izazivača, ali mogu zaista ozbiljno da povrede drugu jedinku. Ovu sposobnost, ali i ovaj tip agresivnosti kod pasa su ljudi, na žalost, prepoznali kao mogućnost da stvore rase koje su više agresivne od drugih i upotrebe ih za međusobne borbe.

Da rezimiramo. Agresivnost prema životinjama istog pola je posledica hijerarhijskih odnosa između pripadnika iste vrste. Može se grubo podeliti na AGRESIVNOST PREMA ŽIVOTINJAMA KOJE ŽIVE U ISTOM DOMAĆINSTVU (teritoriji), AGRESIVNOST PREMA ŽIVOTINJAMA KOJE NE ŽIVE NA ISTOJ TERITORIJI i AGRESIVNOST „NA POVOCU“ (karakteristična više za pse). Kod prva dva tipa agresivnosti psi, ali i mačke, napadaju istopolne životinje jer ih direktno ugrožavaju – ugroženi su hrana, mesto za spavanje, pažnja vlasnika. Poslednji tip agresivnost je karakterističan za životinje koje su na povocu i reaguju na istopolne životinje agresivno. Ovo je pod-tip TERITORIJALNE AGRESIVNOSTI, ali i veoma sličan tip ZAŠTITNIČKOJ AGRESIVNOSTI.

Za prvi tip agresivnosti je karakteristično to da se dešava najčešće između životinja različite starosti, između „starosedelaca“ i „dođoša“ i između žvotinja koje nisu uspele da uspostave normalan kontakt tokom zajedničkog života. Veoma često se dešava da vlasnik podržava jednu stranu (slabiju i mlađu životinju, pridošlicu) što može da dovede do agresivnosti prema njemu (PREUSMERENA AGRESIVNOST).

Prisustvo životinje suprotnog pola takođe može da bude okidač za istopolnu agresivnost. Primer: ženka u teranju u parku punom mužijaka.
Ovaj tip agresivnosti se može pojaviti i kod jedinki iz istog legla. Rezultat je identičan borbi između životinja različitog porekla,. Ulog je preveliki, pa se ništa ne prepušta slučaju.

Veliki broj vlasnika ima problem sa ovim tipom agresivnosti. Naglašavam da sam u tekstu opisao tipove agresivnosti koji su karakteristični i za mužijake i za ženke.

Ovaj tip agresivnosti se lako dijagnostikuje. Terapija ove vrste poremećaja se prilagođava situaciji i pod-tipu agresivnosti. Zahteva rad sa životinjama koji traje najmanje 8-10 nedelja. Ukoliko ste prepoznali ovaj tip agresivnosti kod svog ljubimca ne oklevajte da me kontaktirate. Kao i svaki poremećaj zdravlja i ovaj vremenom postaje sve teži, pa i terapija traje duže.

Pozovite ili pišite, pomozite mi da prikupim vredne podatke za stručni rad koji se tiče prevencije poremećaja ponašanja.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.