Agresivnost prema životinjama suprotnog pola

Kao što sam napomenuo, agresivnost kod pasa i mačaka se svodi na rešavanje konflikta vezanog za resurse koji su važni za preživljavanje. Na stranicama prezentacije koje obrađuju tipove agresivnosti (AGRESIVNOST) i agresivnost prema životinjama istog pola (AGRESIVNOST PREMA ŽIVOTINJAMA ISTOG POLA) možete pročitati opširnije o najčešćim tipovima i pod-tipovima agresivnosti kod pasa i mačaka.

Na ovoj stranici ćete moći da se upoznate sa nekim ne toliko čestim tipovima agresivnosti.

Jedan od tipova agresivnosti koji se ne pojavljuju toliko često je AGRESIVNOST UZROKOVANA STRAHOM. Životinje koje imaju ovaj poremećaj mogu razviti agresivnost i prema životinjama i prema ljudima. Ovaj tip agresivnosti nije vezan za pol životinje, niti za uzrast.

Ponašanje životinja koje su razvile ovaj problem možemo objasniti kao „napad je janbolja odbrana“. u suštini ovo je adaptivna reakcija na uslove u kojima životinja živi. Tipično je za ove životinje da nisu u ranom periodu života bile dovoljno dobro socijalizovane. Postoji čak i genetska predispozicija da životinja razvije agresivnost uzrokovanu strahom, ali su činioci sredine ipak odlučujući faktor. Da bi se ovaj poremećaj manifestovao potrebno je da životinja ima, kako bi to humani psiholozi rekli, problem sa identitetom. Naj – ujedljivije su uplašene životinje koje nisu odredile svoje mesto u hijerarhiji grupe, a imaju intenciju da dominiraju. Životinje koje su istovremeno veoma uplašene i dominatne jedinke u grupi najopasnije su za okolinu. One fukcionišu po principu „prvo napadam, pa onda pitam“. Agresija uzrokovana strahom se najčešće javlja kod pasa i manifestuje se prema drugim psima određenog tipa (bez obzira na pol)- veliki psi prema malim psima i obrnuto, agresivnost prema previše energičnim psima.

Vlasnici takvih pasa se veoma čude zašto se njihov rotvajler plaši nekog psa male rase. Evo objašnjenja za takvo ponašanje.

Pomenućemo još jedan tip agresivnosti prema životinjama različitog pola – AGRESIVNOST KAO POSLEDICA NEKOG OBOLJENJA.
Vlasnici agresivnih pasa se čude kada im predložim da svog psa pre početka programa modifikacije odvedu na pregled kod nekog od kolega veterinara. Tek kada im objasnim da odrećen bolesti mogu biti uzrok agresije, prihvate sugestiju.

HIPOTIREOIDIZAM – poremećaj kod koga dolazi do smanjenja funkcije štitne žlezde. Životinje koje boluju od srednje jakog hipotireoidizma i tzv.subkliničkog hipotireoidizma (nema karakterističnih simptoma i znakova bolesti koji bi direktno ukazali na ovo oboljenje) postaju agresivne, imaju usiljene radnje (jure rep, preterano se čiste, hiperaktivne su i sporije uče)

DIJABETES – Životinje koje pate od hipoglikemije-niskog sadržaja šećera u krvi, razvijaju agresivnost. Takve životinje su dezorijentisane i deluju slabo i nezaštićeno. Agresivnost je, ustvari, kompenzatorni mehanizam za ovakvo stanje životinje. Da ne bi izgledala slaba i nezaštićena životinja počinje da se ponaša agresivno. Zbog ukočenog i staklastog pogleda koji je jedan od simptoma hipoglikemije one drugim životinjama deluju kao da su agresivne (ne izbegavaju kontakt očima ni sa dominantnim jedinkama), a obolele životinje na agresiju odgovaraju agresijom.

OBOLJENJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA – agresivnost uzrokovana oboljenjima centralnog nervnog sistema sigurno je najvažnija. Pomenuću samo jedno oboljenje koje je važno i za ljude i za životinje – BESNILO. Besnilo je, u suštini, virusno zapaljenje mozga-encefalitis koji u jednoj od faza bolesti dovodi do pojave agresivnosti. Životinja nasrće na sve druge životinje i ljude bez straha. Veoma zarazno, smrtonosno oboljenje sisara i ptica.
Da bih vas uverio da nije sve tako crno ispričaću vam jednu anegdotu. Priča se dešava negde u Zapadnoj Srbiji. Protiv izvesnog gospodina je podneta krivična prijava za krivolov. Kada ga je sudija upitao da li se oseća krivim, on je krivicu negirao. Sudija ga je upitao da objasni onda kako je u vreme lovostaja ubio nekoliko zečeva i srndaća. „Druže sudija te životinje su bile besne i ja sam morao da pucam u njih. Probao sam da se sklonim, ali one su i dalje pokušavale da me ugrizu!“ Sudija se samo nemoćno uhvatio za glavu i oslobodio krivca usled nedostatka dokaza. Za bilo koju analizu bilo je kasno.

ŠTENEĆAK – Podsetiću vas da štenećak nije samo bolest štenadi, već da od ove bolesti mogu da obole i odrasle jedinke. Štenad oboljeva od štenećaka zbog slabije otpornosti organizma. Jedan od simptoma ovog oboljenja je takođe zapaljenje mozga-encefalitis, koji dovodi do promene ponašanja, odnosno, do pojave agresivnosti.

Ovaj tip agresivnosti kod pasa ne mora uvek biti jako izražen (ujedljivost, režanje, lajanje, škljocanje zubima). Na primer, pas može iznenada da stane vlasniku na nogu (što može itekako biti bolno) ili da se postavi na prolaz između dve prostorije i zatvori prolaz vlasniku, demonstrirajući tako dominantan položaj.

CDS ili Sindrom Kognitivne Disfunkcije – poznatiji kao „pseća Alchajmerova bolest“. Ovde se agresivnost pojavljuje kao posledica degeneracije i gubitka moždanih ćelija.

Zato, ukoliko sumnjate da agresivno ponašanje vašeg ljubimca može biti uzrokovano nekim organskim oboljenjem, odvedite ga kod veterinara i razbijte tu dilemu.

Javite se, pišite nam, opišite svoja iskustva sa ljubimcima koji pokazuju neki od navedenih tipova agresivnosti.
Pomozite nam da u saradnji sa ostalim veterinarima, odgajivačima i vlasnicima napravimo dobar program prevencije agresivnosti kod pasa i mačaka.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.