Podeljena su mišljenja o tome kako objasniti agresivnost. Razmišljanja idu u dva smera: jedni agresivnost tumače kao urođeni, biološki potencijal (Konrad Lorenc), a drugi je smatraju posledicom frustracije (John Dollard). Međutim i jedni i drugi se slažu da agresivnost ima funkciju rasterećivanja, odnosno, uklanjanja napetosti.
Da bi bolje razumeli pojam agresivnosti neophodno je napraviti razliku između AGRESIVNOSTI i AGRESIJE. Pod pojmom AGRESIVNOST podrazumevamo motivacione faktore koji prethode agresiji. AGRESIJA predstavlja manifestaciju pretećeg ponašanja, besa ili neke druge vrste emocija usmerenih protiv pripadnika iste ili druge vrste, pa čak i prema objektu.
Ali, pogrešno je tumačiti samo negativne aspekte agresivnosti. Agresivnost ima i pozitivan aspekt koji se tiče savladavanja teškoća i ovladavanja znanjima neophodnim za opstanak vrste. Jednostavno rečeno-agresivnost im pomaže da budu siti, da pronađu najboljeg partnera za produžetak vrste, da prespavaju na suvom i toplom mestu. Ako sve prethodno navedeno imamo na umu, onda ćemo imati i opravdanja za agresivno ponašanje naših ljubimaca. Pozitivan aspekt agresivnosti ne abolira one životinje koje su spletom okolnosti, u kojima su se našle, povredile ljude koji vode računa o njihovoj dobrobiti ili ljude koji su „ušetali“ na njihovu teritoriju.

TIPOVI AGRESIVNOSTI KOD PASA I MAČAKA – neke od tipova nije potrebno dodatno objašnjavati

AGRESIVNOST UZROKOVANA BOLOM
AGRESIVNOST UZROKOVANA STRAHOM
AGRESIVNOST U TOKU IGRE – „mouthing and nipping“ karakteristično za mladunce. Može se prevesti kao grickanje različitog intenziteta. S tim što je „mouthing“ više vrsta komunikacije sa bićima u okolini, dok se „nipping“ tretira kao rani oblik agresivnosti kod mladunaca. Ukoliko se ovakva vrsta ponašanja nastavi i u starijem uzrastu, odnosno, ako životinja počne da povređuje vlasnika i ukućane, onda je potrebno obratiti se veterinaru koji se bavi ponašanjem životinja. Na žalost najveći broj vlasnika pasa i mačaka ne ume da napravi razliku između ove dve vrste ponašanja ili ih toleriše sve do trenutka kada ozlede postanu ozbiljne.
POSESIVNOŠĆU UZROKOVANA AGRESIVNOST-Ovaj tip agresivnosti je, uglavnom, vezan za predmete, najčešće igračke, ili predmete na koje životinja polaže „posebno pravo“. Ponavlja se u situacijama kada neka osoba želi da uzme predmet od životinje i taj tip agresivnosti traje sve dok traje namera navedene osobe.
AGRESIVNOST ZBOG HRANE
AGRESIVNOST ZBOG PLENA – Češće sa pojavljuje kod pasa lutalica, ali i kod vlasničkih pasa kada je u pitanju kost ili neki predmet koji životinja tretira kao plen. Nejasna je granica između ovog tipa agresivnosti i agresivnosti zbog hrane i posesivnosti.
TERITORIJALNA AGRESIVNOST
ZAŠTITNIČKA AGRESIVNOST – Tip agresivnosti koji se manifestuje napadom na osobe/životinje koje prilaze vlasniku, bilo da se radi o psima ili o mačkama. Ovaj tip agresivnosti se pojavljuje i kod nekih ptica (papige i papagaji), tako da je pogrešno smatrati da su oni rezervisani samo za kuce i mace.
DOMINACIONA AGRESIVNOST – najčešće je povezana sa hijerarhijom u zajednici/na teritoriji ili stepenom psiho-socijalnog razvoja životinje. Jedan od pod-tipova ovog tipa agresivnosti je i POLNA AGRESIVNOST prema jedinkama iste vrste.
AGRESIVNOST NEPOZNATOG POREKLA – nemoguće je u potpunosti definisati ovaj tip agresivnosti. Neurološki poremećaji, iznenadni napadi „besa“, jaki i iznenadni stimulusi, sve to može biti „okidač“ za ovakav tip agresivnosti.
AGRESIVNOST KAO POSLEDICA NEKOG OBOLJENJA -poremećaj ponašanja uzrokovan nekom infekcijom, poremećajem rada štitne žlezde, kod životinja koje boluju od dijabetesa, kao posledica trovanja, ali i kao neželjeni, paradoksalni efekat dejstva nekih lekova.
PREUSMERENA AGRESIVNOST – interesantan tip agresivnosti koji se manifestuje tako što životinja preusmerava agresiju sa primarnog na sekundarni objekat agresije, ukoliko je sekundarni objekat uticao na ishod agresije prema primarnom. Jednostavno objašnjeno zvuči ovako – ako pokušate da svog psa odvojite od drugog psa koji ga je napao, postoji verovatnoća da vas jedan od ta dva psa ugrize.
AGRESIVNOST ZBOG PODMLATKA

KAKO POSTAVITI DIJAGNOZU?

Motivacija vlasnika da promeni nešto u svom odnosu sa ljubimcem;
Preuzimanje odgovornosti za pravilan uzgoj i držanje životinje;
Aktivnost životinje, odnosno, „drugačije“ ponašanje;
Klinička anamneza;
Opis načina na koji se manifestuje problematično ponašanje;
Vlasnik navodi određene događaje gde se javlja problematično ponašanje-prema učestanosti i trajanju poremećaja;
Anamneza koju uzima veterinar/savetnik za ponašanje životinja;
Prethodni tretmant;
Uzrast u kome se problem pojavio;
Reakcije članova porodice;
Opis interakcije između vlasnika i životinje;
Razmišljanje vlasnika o davanju životinje na usvajanje ili o eutanaziji.

Ukoliko u nekom od navedenih tipova agresivnosti prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Potražite na nekoj od stranica naše prezentacije kako da prepoznate poremećaj ponašanja koji se tretira kao agresivnost.

Pišite ili pozovite. Upoznajte svog ljubimca bolje i pomozite mu da prebrodi izaiov sa kojim se zajedno suočavate.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Činjenica je da je najveći broj podataka o ponašanju ovih životinja dobijen na osnovu posmatranja vukova i velikih mačaka i njihovog ponašanja. Zajednički predak i koncept dominacija-podređenost u čoporima vukova i velikih mačaka omogućili su nam uvid u strukturu odnosa, hijerarhiju i probleme koji uz to idu.

Evidentna je težnja da se psi poistovećuju sa vukovima, a domaće mačke sa velikim divljim mačkama, ali suština zablude koja nas progoni je u tome što su psi prošli kroz više od 14.000 godina, a mačke kroz 11.000 godina dug period domestifikacije koji je ostavio neizbrisive tragove na njima. A mi ih i dalje smatramo „domaćim vukovima“ i „portabl“ verzijama lavova. Ne samo domestifikacija, psi i mačke su tokom duge istorije zajedničkog života sa ljudima bili podvrgnuti raznim eksperimentima koji su uticali na njihov današnji izgled. Genetika je bila jedno od glavnih oruđa u tom procesu. Dolazimo do zaključka da su izmene genoma pasa i mačaka ustvari deo procesa domestifikacije. Tako objašnjavamo postojanje rasa pasa koje se koriste u razne svrhe – lov, čuvanje, pravljenje odeće, psi vodiči, tragači, kao oružje, pa čak i psi za jelo (legenda o čau-čau koga su davno gajili i zbog mesa) i mačaka koje love miševe i druge štetočine ili nam samo služe kao ukrasni detalj.

Ali postoji nešto kod pasa i mačaka što ni jedan zahvat u procesu domestifikacije nije uspeo da izbriše – AGRESIVNOST. Pri tome mislim na sve tipove agresivnosti koji „krase“ ove dve vrste.
U ovom tekstu će biti reči o agresivnosti prema životinjama istog pola.

Poznato je da psi i mačke nemaju osećaj za jednakost i da do kraja života teže socijalnoj strukturi koja ima „vođu“ na vrhu piramide i „podanike“ na nižim lestvicama zajednice. One jedinke koji pokušavaju da dospeju do položaja vođe su najčešće dominantne životinje koje konstantno izazivaju ostale pripadnike grupe i dokazuju svoju dominantnu prirodu. U nedostatku direktnog izazova takve životinje telesnim signalima i pozicijom tela pokazuju svoj položaj ili nameru. Problem nastaje kada jedinka koja sebe doživljava kao dominantnu, usled izazova koji joj je uputila jednika sa nižim rangom u grupi, postane svesna činjenice da gubi kontrolu nad resursima neophodnim za preživljavanje, odnosno, postane svesna da je njena egzistencija ugrožena. Da bi sprečila da je izazivač „svrgne“ sa liderske pozicije, svoju agresivnost manifestuje agresijom. Napada izazivača. Ova vrsta agresije može da se izjednači sa tipom agresivnosti prema ljudima (POSESIVNOŠĆU UZROKOVANA AGRESIVNOST).

U svetu pasa i mačaka se sve odigrava veoma brzo. Ukoliko reagujete sporo, već ste bivši na mestu „vođe“. Brza izmena informacija i razvijena telesna signalizacija omogućavaju da brzo donesete odluku da li ostajete ili bežite. Ako ostanete moraćete i da se borite. To može da ima veoma loše posledice po vaše zdravlje, pa čak u nekim slučajevima, i fatalan ishod. Bitno je napomenuti da i psi i mačke retko ubijaju izazivača, ali mogu zaista ozbiljno da povrede drugu jedinku. Ovu sposobnost, ali i ovaj tip agresivnosti kod pasa su ljudi, na žalost, prepoznali kao mogućnost da stvore rase koje su više agresivne od drugih i upotrebe ih za međusobne borbe.

Da rezimiramo. Agresivnost prema životinjama istog pola je posledica hijerarhijskih odnosa između pripadnika iste vrste. Može se grubo podeliti na AGRESIVNOST PREMA ŽIVOTINJAMA KOJE ŽIVE U ISTOM DOMAĆINSTVU (teritoriji), AGRESIVNOST PREMA ŽIVOTINJAMA KOJE NE ŽIVE NA ISTOJ TERITORIJI i AGRESIVNOST „NA POVOCU“ (karakteristična više za pse). Kod prva dva tipa agresivnosti psi, ali i mačke, napadaju istopolne životinje jer ih direktno ugrožavaju – ugroženi su hrana, mesto za spavanje, pažnja vlasnika. Poslednji tip agresivnost je karakterističan za životinje koje su na povocu i reaguju na istopolne životinje agresivno. Ovo je pod-tip TERITORIJALNE AGRESIVNOSTI, ali i veoma sličan tip ZAŠTITNIČKOJ AGRESIVNOSTI.

Za prvi tip agresivnosti je karakteristično to da se dešava najčešće između životinja različite starosti, između „starosedelaca“ i „dođoša“ i između žvotinja koje nisu uspele da uspostave normalan kontakt tokom zajedničkog života. Veoma često se dešava da vlasnik podržava jednu stranu (slabiju i mlađu životinju, pridošlicu) što može da dovede do agresivnosti prema njemu (PREUSMERENA AGRESIVNOST).

Prisustvo životinje suprotnog pola takođe može da bude okidač za istopolnu agresivnost. Primer: ženka u teranju u parku punom mužijaka.
Ovaj tip agresivnosti se može pojaviti i kod jedinki iz istog legla. Rezultat je identičan borbi između životinja različitog porekla,. Ulog je preveliki, pa se ništa ne prepušta slučaju.

Veliki broj vlasnika ima problem sa ovim tipom agresivnosti. Naglašavam da sam u tekstu opisao tipove agresivnosti koji su karakteristični i za mužijake i za ženke.

Ovaj tip agresivnosti se lako dijagnostikuje. Terapija ove vrste poremećaja se prilagođava situaciji i pod-tipu agresivnosti. Zahteva rad sa životinjama koji traje najmanje 8-10 nedelja. Ukoliko ste prepoznali ovaj tip agresivnosti kod svog ljubimca ne oklevajte da me kontaktirate. Kao i svaki poremećaj zdravlja i ovaj vremenom postaje sve teži, pa i terapija traje duže.

Pozovite ili pišite, pomozite mi da prikupim vredne podatke za stručni rad koji se tiče prevencije poremećaja ponašanja.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Prema dosadašnjim istraživanjima agresivnost prema ljudima predstavlja najvažniji poremećaj ponašanja kod životinja, kao psihološki i kao socio-ekonomski fenomen. Šta ovo poslednje znači? Na žalost u Srbiji do sada nije urađena ni jedna dovoljno dobra studija koja bi agresivnost kod pasa i mačaka tretirala kao epidemiloški fenomen. Iz tog razloga navešću podatke iz SAD.
Centar za kontrolu bolesti iz Atlante objavio je podatak da u Americi psi i mačke, godišnje, ugrizu više od 4,5 miliona stanovnika. Od tog broja 890.000 ljudi je moralo da bude podvrgnuto lečenju od povreda uzrokovanih ugrizom. Ako na to dodate da je samo u 2006.godini 31.000 ljudi zatražilo pomoć rekonstruktivne hirurgije, onda je razumljivo zašto agresivnost kod pasa i mačaka ima socio-eknomsku komponentu. Troškovi lečenja dostižu cifre od nekoliko stotina milona dolara godišnje.

KO JE IZLOŽEN NAJVEĆEM RIZIKU? Deca od 5-9 godina-deca u ovom uzrastu najčešće imaju povrede koje je potrebno zbrinuti hirurški. Strah koji se nakon takvih slučajeva javlja dodatno komplikuje situaciju. Odrasle osobe muškog pola – mnogo češće, nego osobe ženskog pola. To se objašnjava skalom na kojoj odrasle osobe muškog pola zauzimaju prvo mesto. Osobe koje pse i mačke drže u stanu – preko 67% svih prijavljenih ugriza potiče iz domaćinstava koja imaju jednog ili više ovih grickavih ljubimaca. Veoma je jednostavno, koga će pas prvo da ugrize, ako je agresivan, ako ne osobu koja sa njim provodi najviše vremena u toku dana. Priznajem da ovo objašnjenje deluje pomalo banalno, ali se, u suštini, sve svodi na to.

Sada smo došli do onoga što je najbitnije za sve one koji imaju problema sa agresivnim ljubimcima. KO JE ODGOVORAN ZA AGRESIVNO PONAŠANJE KUĆNIH LJUBIMACA? Arhi-krivac je vlasnik! Ne pompezno i ne optužujuće, ali je na žalost tako. Ako znamo da najveći broj vlasnika nema dovoljno informacija o rasi koju uzima, onda je i za očekivati da ti ljubimci pre ili kasnije pokažu svoju pravu ćud.

Ko u ovoj čorbi još snosi odgovornost? Odgajivači, drugi vlasnici i naravno veterinari. Bez namere da izdvojim nekog od odgovornih. Polu-informacije, dezinformacije, nedostatak informacija. Najviše liči na neki moderni, informatički rat, najmanje na problem sa ponašanjem ljubimaca.

Primer: Usplahirena gospođa se javlja na telefon i panično objašnjava da je upravo ugrizao njen voljeni pas jer mu je njušku gurnula u baricu mokraće koju je pre nekoliko minuta napravio. Zašto, kad su mi (pa navede sve „odgovorne“) svi objasnili da jedino tako (!?) mogu da ga naučim da ne mokri u stanu, već u parku. Na pitanje koliko je pas star, odgovara-6 meseci. Pitam se, pitam se…Da li je to ZAISTA jedini način da svog psa naučite da ne mokri u stanu? Na ovo pitanje dobićete odgovor ako pročitate tekst na stranici naše prezentacije DRUGA STRANA POVOCA ili na stranici OSNOVNA OBUKA.

Ukoliko u nekom od navedenih tipova agresivnosti prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Pišite, pozovite nas da vam pomognemo da rešite dilemu, ne dozvolite da vam problem sa ponašanjem kod vašeg ljubimca uskrati zadovoljstvo zajedničkog bitisanja.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Na ovoj stranici ćete moći da se upoznate sa nekim ne toliko čestim tipovima agresivnosti.

Jedan od tipova agresivnosti koji se ne pojavljuju toliko često je AGRESIVNOST UZROKOVANA STRAHOM. Životinje koje imaju ovaj poremećaj mogu razviti agresivnost i prema životinjama i prema ljudima. Ovaj tip agresivnosti nije vezan za pol životinje, niti za uzrast.

Ponašanje životinja koje su razvile ovaj problem možemo objasniti kao „napad je janbolja odbrana“. u suštini ovo je adaptivna reakcija na uslove u kojima životinja živi. Tipično je za ove životinje da nisu u ranom periodu života bile dovoljno dobro socijalizovane. Postoji čak i genetska predispozicija da životinja razvije agresivnost uzrokovanu strahom, ali su činioci sredine ipak odlučujući faktor. Da bi se ovaj poremećaj manifestovao potrebno je da životinja ima, kako bi to humani psiholozi rekli, problem sa identitetom. Naj – ujedljivije su uplašene životinje koje nisu odredile svoje mesto u hijerarhiji grupe, a imaju intenciju da dominiraju. Životinje koje su istovremeno veoma uplašene i dominatne jedinke u grupi najopasnije su za okolinu. One fukcionišu po principu „prvo napadam, pa onda pitam“. Agresija uzrokovana strahom se najčešće javlja kod pasa i manifestuje se prema drugim psima određenog tipa (bez obzira na pol)- veliki psi prema malim psima i obrnuto, agresivnost prema previše energičnim psima.

Vlasnici takvih pasa se veoma čude zašto se njihov rotvajler plaši nekog psa male rase. Evo objašnjenja za takvo ponašanje.

Pomenućemo još jedan tip agresivnosti prema životinjama različitog pola – AGRESIVNOST KAO POSLEDICA NEKOG OBOLJENJA.
Vlasnici agresivnih pasa se čude kada im predložim da svog psa pre početka programa modifikacije odvedu na pregled kod nekog od kolega veterinara. Tek kada im objasnim da odrećen bolesti mogu biti uzrok agresije, prihvate sugestiju.

HIPOTIREOIDIZAM – poremećaj kod koga dolazi do smanjenja funkcije štitne žlezde. Životinje koje boluju od srednje jakog hipotireoidizma i tzv.subkliničkog hipotireoidizma (nema karakterističnih simptoma i znakova bolesti koji bi direktno ukazali na ovo oboljenje) postaju agresivne, imaju usiljene radnje (jure rep, preterano se čiste, hiperaktivne su i sporije uče)

DIJABETES – Životinje koje pate od hipoglikemije-niskog sadržaja šećera u krvi, razvijaju agresivnost. Takve životinje su dezorijentisane i deluju slabo i nezaštićeno. Agresivnost je, ustvari, kompenzatorni mehanizam za ovakvo stanje životinje. Da ne bi izgledala slaba i nezaštićena životinja počinje da se ponaša agresivno. Zbog ukočenog i staklastog pogleda koji je jedan od simptoma hipoglikemije one drugim životinjama deluju kao da su agresivne (ne izbegavaju kontakt očima ni sa dominantnim jedinkama), a obolele životinje na agresiju odgovaraju agresijom.

OBOLJENJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA – agresivnost uzrokovana oboljenjima centralnog nervnog sistema sigurno je najvažnija. Pomenuću samo jedno oboljenje koje je važno i za ljude i za životinje – BESNILO. Besnilo je, u suštini, virusno zapaljenje mozga-encefalitis koji u jednoj od faza bolesti dovodi do pojave agresivnosti. Životinja nasrće na sve druge životinje i ljude bez straha. Veoma zarazno, smrtonosno oboljenje sisara i ptica.
Da bih vas uverio da nije sve tako crno ispričaću vam jednu anegdotu. Priča se dešava negde u Zapadnoj Srbiji. Protiv izvesnog gospodina je podneta krivična prijava za krivolov. Kada ga je sudija upitao da li se oseća krivim, on je krivicu negirao. Sudija ga je upitao da objasni onda kako je u vreme lovostaja ubio nekoliko zečeva i srndaća. „Druže sudija te životinje su bile besne i ja sam morao da pucam u njih. Probao sam da se sklonim, ali one su i dalje pokušavale da me ugrizu!“ Sudija se samo nemoćno uhvatio za glavu i oslobodio krivca usled nedostatka dokaza. Za bilo koju analizu bilo je kasno.

ŠTENEĆAK – Podsetiću vas da štenećak nije samo bolest štenadi, već da od ove bolesti mogu da obole i odrasle jedinke. Štenad oboljeva od štenećaka zbog slabije otpornosti organizma. Jedan od simptoma ovog oboljenja je takođe zapaljenje mozga-encefalitis, koji dovodi do promene ponašanja, odnosno, do pojave agresivnosti.

Ovaj tip agresivnosti kod pasa ne mora uvek biti jako izražen (ujedljivost, režanje, lajanje, škljocanje zubima). Na primer, pas može iznenada da stane vlasniku na nogu (što može itekako biti bolno) ili da se postavi na prolaz između dve prostorije i zatvori prolaz vlasniku, demonstrirajući tako dominantan položaj.

CDS ili Sindrom Kognitivne Disfunkcije – poznatiji kao „pseća Alchajmerova bolest“. Ovde se agresivnost pojavljuje kao posledica degeneracije i gubitka moždanih ćelija.

Zato, ukoliko sumnjate da agresivno ponašanje vašeg ljubimca može biti uzrokovano nekim organskim oboljenjem, odvedite ga kod veterinara i razbijte tu dilemu.

Javite se, pišite nam, opišite svoja iskustva sa ljubimcima koji pokazuju neki od navedenih tipova agresivnosti.
Pomozite nam da u saradnji sa ostalim veterinarima, odgajivačima i vlasnicima napravimo dobar program prevencije agresivnosti kod pasa i mačaka.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.