Koja je cena koju plaćaju vlasnici kućnih ljubimaca? Da li se može izmeriti? Da li se šteta koju uzrokuju kućni ljubimci deli na materijalnu i nematerijalnu? Odgovore na ova i slična pitanja potražite u tekstu.

Destruktivno ponašanje životinja je normalno ponašanje. Više se može smatrati znakom koji ukazuje na neki drugi poremećaj, nego poremećajem za sebe. Neko od vas će reći da sam malo „skrenuo“. Nisam, sasvim sam na pravom putu da vam objasnim uzroke i posledice destruktivnog ponašanja kod kućnih ljbuimaca.
Mlade životinje kao i deca istražuju svet oko sebe. To rade tako što koriste sva čula koja im je priroda podarila. Ako ste uzeli kućnog ljubimca, budite spremni da se suočite sa prethodno navedenim istraživačkim „oruđima“.

Da bi bolje razumeli ovaj poremećaj, upoznaču vas sa nekim grubim podelama destruktivnog ponašanja.

Destruktivno ponašanje možemo podeliti na NORMALNO ili fiziološko i POREMEĆENO ili patološko. Sledeća podela bi bila prema objektu na koji je usmereno ovakvo ponašanje – USMERENO, odnosno, ponašanje koje je određeno ka nekom objektu i AUTODESTRUKTIVNO ili ponašanje kojim životinja šteti sopstvenom integritetu.

Kratko ću se zadržati na objašnjenju svakog od njih:
- NORMALNO ili fiziološko DESTRUKTIVNO PONAŠANJE- sastavni deo upoznavanja jedinke sa okolinom. U tu svrhu koriste čulo mirisa, ukusa, vida, sluha, čulo dodira. Glođu, žvaću, balave, grebu, obaraju-sve je ovo repertoar istraživačkog ponašanja mladunaca.
- PATOLOŠKO DESTRUKTIVNO PONAŠANJE – posledica nekog od poremećaja ponašanja o kojima možete čitati na stranicama naše prezentacije
- AUTODESTRUKTIVNO PONAŠANJE- samopovređivanje je takođe posledica nekog većeg problema. To su ujedno i problemi sa prisilnim (kompulsivnim) ponašanjem.

Veoma je bitno da napomenem da i kod ovog poremećaja ponašanja vlasnik ima veoma važnu ulogu. Kako za odvikavanje od ovakvog ponašanja, tako i za pogoršanje istog.

Navešću neke od uzroka patološkog destruktivnog ponašanja.

DOSADA I SOCIJALNA IZOLACIJA – direktno povezano sa narednim uzrokom destruktivnog ponašanja, ali i sa trećim uzrokom poremećaja po redu
NEPRIKLADNE IGRAČKE ILI IGRA
NEADEKVATNA FIZIČKA AKTIVNOST ILI STIMULACIJA – imate psa ili mačku koji su pripadnici rase kojoj je potrebna intenzivnija fizička aktivnost u toku dana. Ukoliko taj nivo aktivnosti ne obezbedite vaš ljubimac će se ponašati kao tempirana bomba, spremna da razvašari vaše stvari po kući.
GLAD – posledica redukcije količine hrane koju životinja normalno pojede u toku dana ili vremena hranjenja
PREDATORSKO PONAŠANJE – tragovi (miris) životinja koje vaš ljubimac smatra plenom.
TERITORIJALNOST – Posebno izraženo kod vrsta koje imaju stalnu potrebu da obeležavaju teritoriju – mačke. Čak i kastrirane, mačke grebu nameštaj, prostirke ili podne obloge. Može biti kombinovano sa uriniranjem/defekacijom.
SEPARACIONA ANKSIOZNOST – kliknite na link da bi videli objašnjenje
STRAHOVI I FOBIJE – kliknite na link da bi videli objašnjenje
FRUSTRACIJA UZROKOVANA ZATVARANJEM ŽIVOTINJE – Neprimereni pokušaji da vlasnik životinju zatvori u neku prostoriju ili da je smesti u kutiju za transport, najčešće kao kazna za ono što životinja jeste ili nije učinila.
PRISILNI POREMEĆAJI PONAŠANJA – jurenje repa, insekata, senki, samopovređivanje lizanjem ili ujedanjem vršnih delova tela (udovi, rep).
MEDICINSKI, ODNOSNO, ZDRAVSTVENI UZROCI – Infekcije, bolovi, povrede, ali i starost, kao period u toku koga se može javiti ovaj problem zbog kognitivnih disfunkcija.

Normalno destruktivno ponašanje kod mladih životinja se može kontrolisati dobrom OSNOVNOM OBUKOM.
Patološko destruktivno ponašanje se najbolje sprečava tako što se radi na prevenciji ovog poremećaja.

Siguran sam da će vas interesovati više kako da rešite ovaj i slične probleme kod svog ljubimca. Pozovite 063/843 1123 ili napišite mejl i podelite sa nama problem sa kojim se suočavate.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Besomučno lajanje je jedan od najčešćih problema sa kojima se suočavaju vlasnici pasa. Ukoliko lajanje nije uzrokovano strahom ili agresivnošću, onda je lako odvići životinju od toga.
Frustrirajuće ponašanje psa, kako za vlasnika, tako i za ljute komšije.
Ovaj poremećaj ponašanja može da iz vašeg džepa izvuče novac za plaćanje kazni za remećenje javnog reda i mira.
Što se samog psa tiče i on dosta toga da gubi. Dešava se da vlasnici postanu netrpeljivi prema ljubimcu i počnu da ga kažnjavaju, što neminovno vodi do razvoja novih problema u ponašanju.
Lajanje je jedan od načina kako pas odgovara na podražaje okoline ili jednostavno obaveštava vlasnika da se na „njegovoj teritoriji“ nešto dešava. Skičanje i zavijanje veoma često dopunjuju simfoniju laveža.

Da bi rešili problem sa lajanjem, neophodno je utvrditi uzrok, a ne tretirati lajanje kao problem za sebe.
Kao i kod rešavanja ostalih problema sa ponašanjem neophodno je izuzetno strpljenje vlasnika i, naravno, vreme.

Navešću neke od najčešćih razloga za nastajanje ovog problema:

SEPARACIONA ANKSIOZNOST ili strah od ostavljanja. Životinja počinje da laje dok vlasnik izlazi iz stana ili neposredno nakon njegovog odlaska. Često je lajanje kombinovano sa DESTRUKTIVNIM PONAŠANJEM ili POREMEĆAJEM ELIMINACIJE – obeležavanjem teritorije.

REAKCIJA NA SPECIFIČNE STIMULUSE – Neki psi laju kao odgovor na određene stimuluse kojih uzbuđuju-dolazak neke osobe, zvono, zvonjava telefona, glasanje drugih životinja (tzv. lančana rekcija životinja na jednoj teritoriji) ili nepoznati zvuci. Ovaj lavež predstavlja kombinaciju uzbunjivanja, zaštitnićkog ponašanja i straha. Za razliku od prethodnog oblika lajanja, ovde pas laje bez obzira na to da li je vlasnik prisutan ili nije, a lajanje prestaje kada prestane i delovanje stimulusa.

SKRETANJE PAŽNJE – Veliki broj pasa laje da bi skrenuli pažnju vlasnika. Često se dešava da vlasnici nesvesno nagrađuju takvu vrstu laveža smirivanjem životinje rečima „dobro je, nije to ništa“ i sl. Kao posledica takve reakcije vlasnika psi ponavljaju lajanje da ponovo skrenu pažnju na sebe. Psi laju da bi dobili ono što žele, ali zato što ih vlasnik ignoriše – karakteristika dominantnih jedinki u grupi. Reakcija vlasnika može biti i negativna, da izgrde, pa i kazne psa. Ali psi u tom slučaju fukcionišu po principu „bolje i takva pažnja, nego nikakva“. Ovaj oblik lajanja je često kombinovan sa skakanjem na ukućane ili goste. Osim skretanja pažnje u ovom slučaju je uključena teritorijalna i dominaciona agresivnost.

IGRA -Lajanje je normalna komponenta igre i može biti usmerena na živa bića i predmete. Ovaj oblik lajanja se učvršćuje kao šablon ponašanja-naučeno ponašanje. Pas laje kada ispusti lopticu ispred vlasnika i očekuje odgovor. lajaće sve dok vlasnik ne uzme lopticu i baci je ili se okrene i ignoriše ga.

LAJANJE KAO POSLEDICA NEKOG OBOLJENJA – kao što sam pomenuo u tekstu na stranici
Agresivnost prema životinjama suprotnog pola, neophodno je psa koji ima ovaj poremećaj ponašanja odvesti kod veterinara da bi se utvrdilo o kakvom se zdravstvenom problemu radi. Stari psi, kojima su čula oslabljena, psi sa oštećenim sluhom i vidom, psi koji trpe bol mogu da laju besomučno.

Tretman ovog problema počinje obraćanjem veterinaru ili stručnjaku za ponašanje životinja. Dobro postavljena dijagnoza je više od pola posla pri rešavanju problema sa ponašanjem.
Neophodno je da vlasnik posmatra psa i da bude u stanju da odgovori na pitanja u toku uzimanja anamneze poremećaja.

Ukoliko mislite da vaša pas ima ovaj poremećaj ponašanja, ne oklevajte da me pozovete. Samo dobra i planirana terapija može da dovede do rešenja ovog problema. U suprotnom, „alternativne“ metode ne daju očekivane pozitivne rezultate, već naprotiv, pojačavaju problem. Jedna od grešaka koje vlasnici čine u nameri da „odviknu“ psa od lajanja je kažnjavanje, raznim metodama. Ali, o tim greškama i ostalim izazovima možete doznati više ako me pozovete.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Strah od ostavljanja ili SEPARACIONA ANKSIOZNOST je veoma težak poremećaj ponašanja kod životinja i , u nekim slučajevima, može imati i fatalan ishod. Osim toga ostavlja posledice i kod životinje i kod vlasnika.
Kod životinja koje boluju od ovog poremećaja primetna je preterana anksioznost uzrokovana odsustvom vlasnika i/ili ostalih ukućana. Može se pojaviti i ako je vlasnik kod kuće, ali životinja nema pristup do njega, tako da ne može privući njegovu pažnju. Po nekim istraživanjima preko 14 % pasa koji boluju od nekog poremećaja ponašanja boluje od separacione anksioznosti. Pol i rasa nemaju nikakav uticaj na pojavljivanje poremećaja, ali su naučnici ipak utvrdili da mešanci češće oboljevaju od rasnih pasa, psi koje su vlasnici usvojili iz azila takođe su podložniji ovom problemu, ali i psi preko 10 godina strarosti.

Koji su „okidači“ za ovaj problem?

PROMENA DNEVNE RUTINE VLASNIKA
ČESTI ULASCI I IZLASCI VLASNIKA
PRESELJENJE
ŠETNJA NOVOM OKOLINOM
NAKON OSTAVLJANJA ŽIVOTINJE U HOTELU/PANSIONU
IZMENJENI SOCIJALNI ODNOSI U DOMAĆINSTVU – BEBA, NOVA ŽIVOTINJA
KOGNITIVNI PROBLEMI (KOD STARIH ŽIVOTINJA) ORGANSKOG POREKLA

Kako se manifestuje?

LJUBIMAC JE PRETERANO VEZAN ZA VLASNIKA
LJUBIMAC POKAZUJE SIMPTOME ANKSIOZNOSTI NEPOSREDNO PRE I NAKON IZLASKA VLASNIKA IZ PROSTORIJE/STANA
LJUBIMAC POKAZUJE PRETERANU RADOST PO POVRATKU VLASNIKA
SAMOPOVREĐIVANJE
DESTRUKTIVNO PONAŠANJE
POREMEĆAJ ELIMINACIJE
BESOMUČNA VOKALIZACIJA-GLASANJE

Kakva je prognoza?

Ukoliko poremećaj traje kraće vreme, onda je i prognoza bolja. Ali , ako traje duže, onda to može biti teško i za životinju i za vlasnika – vlasniku je potrebno da provede više vremena u rešavanju ovog problema, što ga dodatno frustrira.

Kako rešiti ovaj problem?

Rešenje je MODIFIKACIJA PONAŠANJA.
Kompleksan program koji se grafički može prikazati na sledeći način:

Medikamentozno lečenje takođe dolazi u obzir.
I na kraju, prva i najbitnija metoda sprečavanja pojavljivanja poremećaja – PREVENTIVA!

Kao i kod drugih poremećaja, i ovde je neophodno isključiti druge zdravstvene probleme tako što ćete svog psa odvesti kod veterinara na pregled.

JAVITE SE 063/843 1123

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Kao što sam napomenuo, agresivnost kod pasa i mačaka se svodi na rešavanje konflikta vezanog za resurse koji su važni za preživljavanje. Na stranicama prezentacije koje obrađuju tipove agresivnosti (AGRESIVNOST) i agresivnost prema životinjama istog pola (AGRESIVNOST PREMA ŽIVOTINJAMA ISTOG POLA) možete pročitati opširnije o najčešćim tipovima i pod-tipovima agresivnosti kod pasa i mačaka.

Na ovoj stranici ćete moći da se upoznate sa nekim ne toliko čestim tipovima agresivnosti.

Jedan od tipova agresivnosti koji se ne pojavljuju toliko često je AGRESIVNOST UZROKOVANA STRAHOM. Životinje koje imaju ovaj poremećaj mogu razviti agresivnost i prema životinjama i prema ljudima. Ovaj tip agresivnosti nije vezan za pol životinje, niti za uzrast.

Ponašanje životinja koje su razvile ovaj problem možemo objasniti kao „napad je janbolja odbrana“. u suštini ovo je adaptivna reakcija na uslove u kojima životinja živi. Tipično je za ove životinje da nisu u ranom periodu života bile dovoljno dobro socijalizovane. Postoji čak i genetska predispozicija da životinja razvije agresivnost uzrokovanu strahom, ali su činioci sredine ipak odlučujući faktor. Da bi se ovaj poremećaj manifestovao potrebno je da životinja ima, kako bi to humani psiholozi rekli, problem sa identitetom. Naj – ujedljivije su uplašene životinje koje nisu odredile svoje mesto u hijerarhiji grupe, a imaju intenciju da dominiraju. Životinje koje su istovremeno veoma uplašene i dominatne jedinke u grupi najopasnije su za okolinu. One fukcionišu po principu „prvo napadam, pa onda pitam“. Agresija uzrokovana strahom se najčešće javlja kod pasa i manifestuje se prema drugim psima određenog tipa (bez obzira na pol)- veliki psi prema malim psima i obrnuto, agresivnost prema previše energičnim psima.

Vlasnici takvih pasa se veoma čude zašto se njihov rotvajler plaši nekog psa male rase. Evo objašnjenja za takvo ponašanje.

Pomenućemo još jedan tip agresivnosti prema životinjama različitog pola – AGRESIVNOST KAO POSLEDICA NEKOG OBOLJENJA.
Vlasnici agresivnih pasa se čude kada im predložim da svog psa pre početka programa modifikacije odvedu na pregled kod nekog od kolega veterinara. Tek kada im objasnim da odrećen bolesti mogu biti uzrok agresije, prihvate sugestiju.

HIPOTIREOIDIZAM – poremećaj kod koga dolazi do smanjenja funkcije štitne žlezde. Životinje koje boluju od srednje jakog hipotireoidizma i tzv.subkliničkog hipotireoidizma (nema karakterističnih simptoma i znakova bolesti koji bi direktno ukazali na ovo oboljenje) postaju agresivne, imaju usiljene radnje (jure rep, preterano se čiste, hiperaktivne su i sporije uče)

DIJABETES – Životinje koje pate od hipoglikemije-niskog sadržaja šećera u krvi, razvijaju agresivnost. Takve životinje su dezorijentisane i deluju slabo i nezaštićeno. Agresivnost je, ustvari, kompenzatorni mehanizam za ovakvo stanje životinje. Da ne bi izgledala slaba i nezaštićena životinja počinje da se ponaša agresivno. Zbog ukočenog i staklastog pogleda koji je jedan od simptoma hipoglikemije one drugim životinjama deluju kao da su agresivne (ne izbegavaju kontakt očima ni sa dominantnim jedinkama), a obolele životinje na agresiju odgovaraju agresijom.

OBOLJENJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA – agresivnost uzrokovana oboljenjima centralnog nervnog sistema sigurno je najvažnija. Pomenuću samo jedno oboljenje koje je važno i za ljude i za životinje – BESNILO. Besnilo je, u suštini, virusno zapaljenje mozga-encefalitis koji u jednoj od faza bolesti dovodi do pojave agresivnosti. Životinja nasrće na sve druge životinje i ljude bez straha. Veoma zarazno, smrtonosno oboljenje sisara i ptica.
Da bih vas uverio da nije sve tako crno ispričaću vam jednu anegdotu. Priča se dešava negde u Zapadnoj Srbiji. Protiv izvesnog gospodina je podneta krivična prijava za krivolov. Kada ga je sudija upitao da li se oseća krivim, on je krivicu negirao. Sudija ga je upitao da objasni onda kako je u vreme lovostaja ubio nekoliko zečeva i srndaća. „Druže sudija te životinje su bile besne i ja sam morao da pucam u njih. Probao sam da se sklonim, ali one su i dalje pokušavale da me ugrizu!“ Sudija se samo nemoćno uhvatio za glavu i oslobodio krivca usled nedostatka dokaza. Za bilo koju analizu bilo je kasno.

ŠTENEĆAK – Podsetiću vas da štenećak nije samo bolest štenadi, već da od ove bolesti mogu da obole i odrasle jedinke. Štenad oboljeva od štenećaka zbog slabije otpornosti organizma. Jedan od simptoma ovog oboljenja je takođe zapaljenje mozga-encefalitis, koji dovodi do promene ponašanja, odnosno, do pojave agresivnosti.

Ovaj tip agresivnosti kod pasa ne mora uvek biti jako izražen (ujedljivost, režanje, lajanje, škljocanje zubima). Na primer, pas može iznenada da stane vlasniku na nogu (što može itekako biti bolno) ili da se postavi na prolaz između dve prostorije i zatvori prolaz vlasniku, demonstrirajući tako dominantan položaj.

CDS ili Sindrom Kognitivne Disfunkcije – poznatiji kao „pseća Alchajmerova bolest“. Ovde se agresivnost pojavljuje kao posledica degeneracije i gubitka moždanih ćelija.

Zato, ukoliko sumnjate da agresivno ponašanje vašeg ljubimca može biti uzrokovano nekim organskim oboljenjem, odvedite ga kod veterinara i razbijte tu dilemu.

Javite se, pišite nam, opišite svoja iskustva sa ljubimcima koji pokazuju neki od navedenih tipova agresivnosti.
Pomozite nam da u saradnji sa ostalim veterinarima, odgajivačima i vlasnicima napravimo dobar program prevencije agresivnosti kod pasa i mačaka.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Da li vaš pas juri za automobilima, biciklima ili motociklima? Sigurno ste se zapitali šta je razlog takvom ponašanju. Pokušaću da vam objasnim šta je suština problema.