Svaki strah, svestan ili nesvestan, strah je od nečega, određenog ili neodređenog. Važnije od pronalaženja uzroka straha je odgovor na pitanje ZAŠTO SE LJUBIMCI PLAŠE?

Strah je stanje ugroženosti izazvano poznatim ili nepoznatim uzrokom. Kompleksan fiziološki odgovor organizma na pretnju po opstanak jedinke. Instiktivna reakcija koja daje odgovor na pitanje: POBEĆI ILI SE SUOČITI.

ANKSIOZNOST ILI STREPNJA je nejasan strah bez očiglednog spoljnog povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljne pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće.
FOBIJA – najkraće rečeno, fobijom se smatra samo vrlo intenzivan, iracionalan strah od nekog objekta, događaja ili osećaja, onaj koji onemogućava normalan život u određenim situacijama.
PANIKA (panično stanje)- oblik intenzivnog straha od iznenadne opasnosti; često uključuje motoriku koja omogućava beg iz opasne situacije. Važan je deo odbrambene reakcije organizma BORI SE ILI BEŽI.

Ukoliko u nekom od tipova poremećaja koje ćete pronaći na ovo strani prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Ako isključimo probleme vezane za separacionu anksioznost (osećaj strepnje, teskobe kod životinja koje nisu naučile da ostanu same) i zaštitničku agresivnost, onda dobijamo 20 % životinja koje imaju poremećaj ponašanja koji se može podvesti pod zajednički imenitelj sa nekim od prethodno navedenih poremećaja – strah i fobija.

Pre nego što navedem koji su to tipovi straha koji muče naše kompanjone, navešću razloge zbog kojih, uglavnom nastaje strah ili fobija.

GENETSKI FAKTORI – Podaci koje sam pronašao tokom usavršavanja ukazuku na činjenocu da će bar jedno mladunče iz legla pokazati neki od problema sa ponašanjem vezanim za strah. O intenzitetu možemo raspravljati samo ako znamo o kojoj rasi se radi (to znali da strah može biti i karakteristika rase).
USKRAĆIVANJE ODREĐENOG ISKUSTVA U ODREĐENOM PERIODU RAZVOJA – ako je mladunac u ranom uzrastu bio uskraćen za određena iskustva (kontakt sa drugim životinjama iste ili druge vrste, kontakt sa ljudima, kontakt sa prevoznim sredstvima, kontakt sa zvucima različite jačine i učestalosti), onda je verovatnoća da prema nekom od navedenih stimulusa razvije strah skoro 100%.
RANA TRAUMATSKA ISKUSTVA – strah kao reakcija na pojedinačni traumatski stimulus. Primer 1: jedan od mojih pacijenata pas po imenu Vixen (prevod sa engleskog-Lisica), razvila je strah prema automobilima i odraslim osobama muškog pola. Vlasnica, kolege koje su vodile računa o zdravstvenom stanju psa i ja složili smo se oko toga da je Vixen najverovatnije udario automobil ili joj je odrasla muška osoba polomila 4 rebra udarcem nogom. Koje god da je traumatsko iskustvo bilo „okidač“ za strah, Vixen je bilo potrebno skoro tri godine da postigne visok stepen samopouzdanja i bez problema šeta na mestima gde ima puno ljudi i automobila,a da na njih ne reaguje drhtanjem, sakrivanjem ili bežanjem.
NENAMERNA STIMULACIJA – ovo je jedan od veoma čestih provokatora reakcije kod ljubimaca. Primer 2: Jedan od mojih pacijenata, ženka mešanca Žujka, koja se panično plašila grmljavine, petardi i ostalih jakih i iznenadnih zvukova. Šta svaki brižan vlasnik vlasnik uradi u situaciji u kojoj se njegov pas plaši? Podigne ga u naručje, zagrli i „zaštiti“ od stimulusa. POGREŠNO!!! na taj način nesvesno nagrađujete problematično ponašanje. I tako svaki put posle petarde, groma, pucnja iz auspuha. Svaki put životinja pomisli sledeće: „Da bi me vlasnik pomazio potrebno je da se samo dobro uplašim“. Logično, zar ne?

A sada malo statistike! Navešću različite tipove straha i njihovu procentualnu zastupljenost u patologiji ponašanja životinja. Kliknite na sliku da bi je uvećali.

Mislim da nije potrebno posebno objašnjavati svaki od navedenih tipova straha. Predlažem da vas podsetim na spoljne znakove koji ukazuju na strah kod vašeg ljubimca. Reakcija će, naravno, zavisiti od intenziteta i tipa straha. Počinjemo od glave prema repu.

OBORENE UŠI
UNEZVEREN POGLED
BRZI POKRETI GLAVE U JEDNU I DRUGU STRANU
SKIČANJE, LAJANJE ILI REŽANJE
NERVOZNO LIZANJE USANA I NJUŠKE
POKAZIVANJE ZUBA
NAKOSTREŠENA DLAKA
LEĐA POVIJENA U LUK
SAVIJENE ZADNJE NOGE
SAVIJEN REP IZMEĐU NOGU
SAKRIVANJE IZA PREDMETA/VLASNIKA
ŽIVOTINJA POKUŠAVA DA SE SPUSTI NA PODLOGU
DRHTANJE
KATALEPSIJA – Nemogućnost pokretanja udova -životinja se „smrzne od straha“

KAKO DA SE IZBORITE SA STRAHOVIMA I FOBIJAMA KOD SVOG LJUBIMCA, KAKO DA PREVAZIĐETE STREPNJU? POZOVITE, PIŠITE, OBJASNITE KAKO SE MANIFESTUJE STRAH KOD VAŠEG LJUBIMCA. ODLUKA DA PROBLEM PODELITE SA DRUGIM LJUDIMA ČINI 50 % REŠENJA PROBLEMA. NE OKLEVAJTE!

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Kao što sam u jednom od tekstova pomenuo, životinje kao i ljudi mogu postati anksiozni zbog boravka na nekom mestu ili u nekom prostoru. Pogrešno je ovaj poremećaj izjednačavati sa klasutrofobijom, kao kod ljudi, ali je, svejedno, veoma značajan za etologiju.

Stručnjaci i dalje lome koplja oko toga da li se ovaj poremećaj može tretirati kao oblik straha ili se radi o trenutnoj prestrašenosti mestom ili prostorom gde je životinja ranije imala neki neprijatan, uznemiravajući ili traumatičan doživljaj.
Skoro da ne postoji vlasnik čiji se pas ili mačka ne boji odlaska kod veterinara ili grumera. Sve je, u suštini, veoma logično. Nekoliko puta godišnje neko vas strpa u transportnu kutiju ili u gepek automobila, odveze vas u zgrau u kojoj psi laju kao ludi, mačke mjauču kao da ih deru i svi mirišu na antiseptik koji, prosto, štipa za nozdrve. Nema tog psa ili mačke koji će pomisliti da im ti „ljudi obučeni u belo čiji miris štipa za nos“ ustvari žele dobro. Termometar u rektumu, igla u veni ili u nekom od mišića, hladan, klizav sto za preglede. Uostalom, koji to čovek rado ide kod lekara?

Kako se manifestuje?

Drhtanje, cviljenje, preterano lizanje usana, unezveren pogled, ubrzano disanje, sakrivanje iza predmeta ili ljudi i potreba za bežanjem. Telo ima karakterisičan povijen položaj. Ako se životinja uspaniči, onda može mokriti i defecirati. Pošto znamo da životinje u trenucima straha mogu reagovati i agresivno, onda je potrebno obratiti posebnu pažnju na ljubimca od koga se očekuje takva reakcija. Lajanje, režanje, keženje, grebanje, šištanje, pa i ujedanje mogu biti posledica ovakvog straha.

Kako se terapira?

Prevencija je i ovde najvažnija, ali ako dođe do pojave ovog poremećaja obratite se veterinaru ili konsultantu za ponašanje životinja.

Napišite mejl i opišite problem sa kojim se suočava vaš ljubimac, ali i vi sa njim. Što pre pristupite rešavanju tog problema veća je verovatnoća da če terapija biti uspešna i kraća.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Strah od ostavljanja ili SEPARACIONA ANKSIOZNOST je veoma težak poremećaj ponašanja kod životinja i , u nekim slučajevima, može imati i fatalan ishod. Osim toga ostavlja posledice i kod životinje i kod vlasnika.
Kod životinja koje boluju od ovog poremećaja primetna je preterana anksioznost uzrokovana odsustvom vlasnika i/ili ostalih ukućana. Može se pojaviti i ako je vlasnik kod kuće, ali životinja nema pristup do njega, tako da ne može privući njegovu pažnju. Po nekim istraživanjima preko 14 % pasa koji boluju od nekog poremećaja ponašanja boluje od separacione anksioznosti. Pol i rasa nemaju nikakav uticaj na pojavljivanje poremećaja, ali su naučnici ipak utvrdili da mešanci češće oboljevaju od rasnih pasa, psi koje su vlasnici usvojili iz azila takođe su podložniji ovom problemu, ali i psi preko 10 godina strarosti.

Koji su „okidači“ za ovaj problem?

PROMENA DNEVNE RUTINE VLASNIKA
ČESTI ULASCI I IZLASCI VLASNIKA
PRESELJENJE
ŠETNJA NOVOM OKOLINOM
NAKON OSTAVLJANJA ŽIVOTINJE U HOTELU/PANSIONU
IZMENJENI SOCIJALNI ODNOSI U DOMAĆINSTVU – BEBA, NOVA ŽIVOTINJA
KOGNITIVNI PROBLEMI (KOD STARIH ŽIVOTINJA) ORGANSKOG POREKLA

Kako se manifestuje?

LJUBIMAC JE PRETERANO VEZAN ZA VLASNIKA
LJUBIMAC POKAZUJE SIMPTOME ANKSIOZNOSTI NEPOSREDNO PRE I NAKON IZLASKA VLASNIKA IZ PROSTORIJE/STANA
LJUBIMAC POKAZUJE PRETERANU RADOST PO POVRATKU VLASNIKA
SAMOPOVREĐIVANJE
DESTRUKTIVNO PONAŠANJE
POREMEĆAJ ELIMINACIJE
BESOMUČNA VOKALIZACIJA-GLASANJE

Kakva je prognoza?

Ukoliko poremećaj traje kraće vreme, onda je i prognoza bolja. Ali , ako traje duže, onda to može biti teško i za životinju i za vlasnika – vlasniku je potrebno da provede više vremena u rešavanju ovog problema, što ga dodatno frustrira.

Kako rešiti ovaj problem?

Rešenje je MODIFIKACIJA PONAŠANJA.
Kompleksan program koji se grafički može prikazati na sledeći način:

Medikamentozno lečenje takođe dolazi u obzir.
I na kraju, prva i najbitnija metoda sprečavanja pojavljivanja poremećaja – PREVENTIVA!

Kao i kod drugih poremećaja, i ovde je neophodno isključiti druge zdravstvene probleme tako što ćete svog psa odvesti kod veterinara na pregled.

JAVITE SE 063/843 1123

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.