Nije nikakva mudrost voleti psa. Svojim ponašanjem prema vama oni to čine još lakšim.

Pre nego što kažem bilo šta o obuci odraslih pasa, napisao bih nešto o starim psima i prednostima koje nose njihove godine.

Navedite bar jednu osobu koju ste upoznali u svom životu, a koja vas je videla drugačije od onoga kakvi zaista jeste? Zanemarite zaljubljene do ušiju ili one koji vas patološki preziru. Za pse smo i najpametniji i najlepši i najbolji i sve naj. Fasciniraćemo ih čak iako smo inteligentni kao pisoar i isto toliko lepi. Psi vole svoje vlasnike čak iako su najveće ubice na svetu. Bezrezervna ljubav – prava definicija!!!

Ali kako se to postiže? Da li vas štene može voleti tom snagom kako to voli pas u srednjem dobu ili prosedi gospodin sa njuškom koja izgleda kao da je umočio u bronzu kojom se farbaju čunkovi.? Ne može! Ljubav se stiče godinama. Kao vino, samo obrnuto! Što su stariji sve smo bolji za njih.

Štenad su neuporedivo slađa i beskrajno zabavna i, što je najvažnije, mirišu na bebe.
Psi u srednjem dobu, sa svojom lojalnošću, koju ništa više ne može da dovede u pitanje, zaraznom razigranošću i bezgraničnim strpljenjem da nam ugode. Njihov miris se da podneti ili smo se već navikli da tako da ga i ne primećujemo.
Ali ništa se ne može uporediti sa starim psima, čije vrline sazrevaju posle stotine hiljada bacanja loptice, posle gomile uvreda i psovki koje izručimo na njih, posle beskrajnih sati provedenih u samoći. Postanu mušičavi, samoživi, gunđavi, predvidivi. Jednostavno ostare. A onda u njihovim očima vidite samo beskrajnu zahvalnost i neograničeno poverenje.

Psi, kao ni ostale životinje, nemaju apstraktno mišljenje o tome šta je to smrt. Njihovi životi nisu, poput naših, oblikovani strahom od konačnosti. Podsetiću vas da na nas taj strah ne deluje samo kao otrov koji nas postepeno truje, već i kao inspiracija za pesnike, slikare i kompozitore. Preporučujem delo delo jednog od mojih omiljenih pisaca, Edgar Alan Poa „Đavo Perverznosti“, kao tipičan dokaz ove činjenice.

Kako onda objasniti onu čudnu senku koju vidimo u očima matorih kucova koji leže u hladovini neke klupe u parku dok se oko njih vrzmaju kočoperni omladinci? Kao odsutnost, melanholiju ili možda neku vrstu nostalgije za dobrim vremenima i dobrim prijateljima? Ili možda nešto četvrto?
Ne zaboravite, sa njihovim godinama sazreva i naša ljubav i pažnja koju im pružamo. Više nisu dovoljni sami sebi, ne postoji igračka koja bi pokrenula više od vrha repa ili izmamila neki lavež više. Najprijatnije im je sa nama. Ne vičemo na njih, ne opominjemo ih, ne tučemo ih, ne ostavljamo ih. Postajemo partneri po meri.

Pitate se onda zašto ljudi češće usvajaju mlade pse? Možda zbog toga što pogrešno misle da su stari psi bolesniji od mlađih? Naprotiv, u azilima ćete retko pronaći nemoćne i bolesne pse. Svi su uginuli. Ostali stari psi pate od staračkih bolesti-reuma, prekomerna težina, problemi sa vidom i sluhom i problemi sa dlakom. Ali to su u glavnom dobro kontrolisani problemi koji se retko pogoršavaju.
Stari psi ne žvaću nameštaj, odeću i obuću, znaju šta znači NE, gotovo odmah postaju pravi kompanjoni za šetnju, pecanje, vožnju kolima. Sa njima možete biti sigurni i što se troškova održavanja tiče-ne morate da brinete koliko će još da porastu.

O čemu morate da vodite računa kada je obuka starijih pasa u pitanju:
1. O fizičkoj kondiciji
2. O čulima – sve dok su čula funkcionalna vi možete da utičete na ponašanje svog ljubimca
3. O broju ponavljanja neke vežbe
4. O stepenu zainteresovanosti – pažnji
5. O zdravstvenom stanju – vodite računa da ne postoji neko organsko oboljenje koje sprečava psa da reaguje na komande (bolesti sistema za kretanje, bolesti srca, disajnih organa)

Ako je svaki od ovih uslova ispunjen, onda možete da pristupite obuci matoraća i budete sigurni da ste uradili pravu stvar.

YOU CAN’T TEACH THE OLD DOG NEW TRICKS!

Još jedna zabluda. I to veoma opasna! Ne preterujem kad ovo kažem. Upoznao sam veliki broj vlasnika koji imaju pse preko 8 godina stare i koji za njih tvrde da su glupi i da nisu u stanju da nauče ni jednu komandu ili trik. Vrlo brzo sam ih demantovao. Najveći broj njih me nije više nikada kontaktirao. Bili su posramljeni. Moj najsvežiji slučaj je 12-ogodišnja ženka Lujka – mešanac iz centra Beograda. Pas koji živi u dobrim uslovima, ali čiji su vlasnici odavno digli ruke od toga da je oduče da ne skače na prolaznike, laje i besomučno kidiše na druge pse. Pozvali su me zbog toga što više niko nije mogao da je šeta, odnosno, da je kontroliše u toku šetnje.
Bez lažne skromnosti, Lujka je danas dobro socijalizovan pas koga može da kontroliše i moj sedmogodišnji sin.
Imam još mnogo primera.

Ako ste vlasnik psa starog preko 8 godina i želite da svog psa naučite „novim trikovima“, ne oklevajte da me pozovete i pitate za savet.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Poštovani ljubitelji pasa

Siguran sam da mnogi od vas neće na ovoj stranici pronaći ništa novo, ali me je dosadašnja praksa naučila da veliki broj novopridošlica u „kučkarski“ tabor pati od hroničnih zabluda koje , na našu i njihovu žalost, usađuju nesavesni, odgajivači, vlasnici sa istim takvim zabludama i na kraju mi veterinari.

„Samo vi dobro istucite njega novinom kad se upiški u stanu, ali mu prvo gurnite njušku u gomilicu“, sa osmehom će vam reći dobroćudni, dežmekasti magacioner, koji se u slobodno vreme bavi uzgojem pasa svih rasa. Za sebe kaže da sa 20 godina iskustva zna više o psima nego bilo koji veterinar ili kinolog.

A onda kada vam ponestane nerava, u parku se požalite gospođi koja, tačno u 8.23 ujutru izvodi svoju pudlu da obavi „potrebe“. Pudla više liči na tabure, nego na psa. Još jedan autoritet koji kaže “ ma ja sam nju svaki put istukla onom spravom za ubijanje muva“ i sad može da istrpi i 15 sati da ne piški i da ne kaki“, reče ona pokazujuću ozarenog lica u neurotičnog psa koji se trza kao da je vezan za visokonaponski kabl, a ne za povodac.

U magnovenju i na preporuku zovete Dresera! Liči na Fleš Gordona. Mrk i ćutljiv tip „koji radi za policiju i vojsku“. Dresira pse da budu čuvari poretka, reda i mira. By the way, svi oni rade „za vojsku i policiju“. Jer su kod nas „vojska i policija“ sinonim dobro obučenih pasa. Njihovi psi na mig skaču i kidaju rukav sa sve rukom žgoljavog markera. Prežalili ste i novac i vreme dok vas Dreser dresira. Dođete kući i pas je kao nov! Skače na vas, kao i pre, piški po kući, povoljno, kao i pre, jede vam stvari, kao i pre, laje na druge pse, kao i pre, vuče dok šetate, kao i pre, ne dolazi na poziv, ni kad ga lepo zamolite, sa šlagom-naravno, gore nego pre!

Ne očekujte da ću vam ja pomoći da promenite psa i da postane pas iz filma koji donosi papuče, kuva kafu i speluje engleske reči. Ali u jednoj stvari ću vam sigurno pomoći. Da shvatite sebe i promenite svoj stav prema psu, što je u etologiji prvi korak u promeni ponašanja ljubimca.

Pa hajde da počnemo.

Dobili ste štene, ima 2 meseca, „vakcinisano i očiščeno“.

Potrudite se da mu pomognete u sledećem, da stekne:

POVERENJE U OKOLINU – socijalizacija, navikavanje na predmete i bića iz okoline. Zvuci, teksture, različita mesta, ljudi, druge životinje. Savet – odvedite štene na tri različita mesta u toku nedelje. Negde gde ima drugih životinja, puno ljudi ili blizu auto-puta.

SAMOPOUZDANJE – ili poverenje u samog sebe. pomozite psu da shvati koliko je malo potrebno da bi bio zadovoljan i on i vi. najmanje 10 puta u toku dana zadajte psu neki zadatak za čije izvršenje ćete ga nagraditi.

POVERENJE U „VOĐU“ – Danas je izuzetno moderan biti „vođa čopora“. Ne slažem se, u potpunosti sa tom titulom, ali podržavam princip organizacije u okviru domaćinstva u organizacionu jedinicu kod koje se poštuje hijerarhija. Ja te hranim, pojim, dajem ti mesto za spavanje i ti me poštuješ. Lako i jednostavno. Ponovite to što više puta u toku dana i…VOILA! Imate psa koji vas ne bruka. Pas vam veruje i nije mu potrebno da se nadigrava sa vama jer dobija sve što mu je potrebno i zna da ga volite.

… da prihvati:

NOVE OBJEKTE – Upoznajte psa sa vašim stanom i objektima koji se nalaze u njemu. Polako ga učite koje je predmete poželjno glodati i juriti (igračke, naravno), a koje je poželjno izbegavati u velikom luku.

NOVE IZAZOVE – Neka vaš pas izvrši u toku dana što je moguće više zadataka koje mu zadajete. Izvršen zadatak=nagrada=samopouzdanje=dobra socijalizacija. Na ovaj način se isključuje strah kod mladih životinja. Strah od okoline.

NOVE GRANICE – naučite psa da shvati šta sme, a šta ne sme da uradi. Ovo je pravi trenutak i da ga naviknete na kutiju za transport, torbu ili slično. Na automobil , veterinara ili osobu koja vodi računa o njegovom izgledu – grumeru.

Ne koristite kaznu kao didaktičku metodu. Na šemi ispod teksta videćete koje metode ja koristim, odnosno, kako „kažnjavam“ psa.

ŠTA JE ZA ŽVAKANJE, A ŠTA NIJE? – kako da vam ne pojede nove cipele, kako da vam čarape ostanu čitave?

NAUČITE GA DA PIŠKI I KAKI NAPOLJU. – kako, pitate se? Možete sami ili možete da pozovete nas.

Za početak napravite raspored dnevnih aktvnosti u koji ćete upisivati sve što se psu događalo u toku jednog dana. To će vam biti raspored i za sve ostale dane. Shvatićete ritam obroka, eliminacije, spavanja i igre. A kad ga shvatite, izbacite sredstva za čišćenje, vratite svoju odeću i obuću, vratite omiljene knjige, ako je nešto ostalo od njih, vratite poverenje u svog psa.

Preuzmite fajl ovde
DNEVNIK AKTIVNOSTI1

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.