Najvažniji poremećaj ponašanja kod kućnih ljubimaca. To nisu samo modrice od „blagih“ ugriza ili „nežne“ ogrebotine. Agresivnost prema ljudima je mnogo više od toga.

Prema dosadašnjim istraživanjima agresivnost prema ljudima predstavlja najvažniji poremećaj ponašanja kod životinja, kao psihološki i kao socio-ekonomski fenomen. Šta ovo poslednje znači? Na žalost u Srbiji do sada nije urađena ni jedna dovoljno dobra studija koja bi agresivnost kod pasa i mačaka tretirala kao epidemiloški fenomen. Iz tog razloga navešću podatke iz SAD.
Centar za kontrolu bolesti iz Atlante objavio je podatak da u Americi psi i mačke, godišnje, ugrizu više od 4,5 miliona stanovnika. Od tog broja 890.000 ljudi je moralo da bude podvrgnuto lečenju od povreda uzrokovanih ugrizom. Ako na to dodate da je samo u 2006.godini 31.000 ljudi zatražilo pomoć rekonstruktivne hirurgije, onda je razumljivo zašto agresivnost kod pasa i mačaka ima socio-eknomsku komponentu. Troškovi lečenja dostižu cifre od nekoliko stotina milona dolara godišnje.

KO JE IZLOŽEN NAJVEĆEM RIZIKU? Deca od 5-9 godina-deca u ovom uzrastu najčešće imaju povrede koje je potrebno zbrinuti hirurški. Strah koji se nakon takvih slučajeva javlja dodatno komplikuje situaciju. Odrasle osobe muškog pola – mnogo češće, nego osobe ženskog pola. To se objašnjava skalom na kojoj odrasle osobe muškog pola zauzimaju prvo mesto. Osobe koje pse i mačke drže u stanu – preko 67% svih prijavljenih ugriza potiče iz domaćinstava koja imaju jednog ili više ovih grickavih ljubimaca. Veoma je jednostavno, koga će pas prvo da ugrize, ako je agresivan, ako ne osobu koja sa njim provodi najviše vremena u toku dana. Priznajem da ovo objašnjenje deluje pomalo banalno, ali se, u suštini, sve svodi na to.

Sada smo došli do onoga što je najbitnije za sve one koji imaju problema sa agresivnim ljubimcima. KO JE ODGOVORAN ZA AGRESIVNO PONAŠANJE KUĆNIH LJUBIMACA? Arhi-krivac je vlasnik! Ne pompezno i ne optužujuće, ali je na žalost tako. Ako znamo da najveći broj vlasnika nema dovoljno informacija o rasi koju uzima, onda je i za očekivati da ti ljubimci pre ili kasnije pokažu svoju pravu ćud.

Ko u ovoj čorbi još snosi odgovornost? Odgajivači, drugi vlasnici i naravno veterinari. Bez namere da izdvojim nekog od odgovornih. Polu-informacije, dezinformacije, nedostatak informacija. Najviše liči na neki moderni, informatički rat, najmanje na problem sa ponašanjem ljubimaca.

Primer: Usplahirena gospođa se javlja na telefon i panično objašnjava da je upravo ugrizao njen voljeni pas jer mu je njušku gurnula u baricu mokraće koju je pre nekoliko minuta napravio. Zašto, kad su mi (pa navede sve „odgovorne“) svi objasnili da jedino tako (!?) mogu da ga naučim da ne mokri u stanu, već u parku. Na pitanje koliko je pas star, odgovara-6 meseci. Pitam se, pitam se…Da li je to ZAISTA jedini način da svog psa naučite da ne mokri u stanu? Na ovo pitanje dobićete odgovor ako pročitate tekst na stranici naše prezentacije DRUGA STRANA POVOCA ili na stranici OSNOVNA OBUKA.

Ukoliko u nekom od navedenih tipova agresivnosti prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Pišite, pozovite nas da vam pomognemo da rešite dilemu, ne dozvolite da vam problem sa ponašanjem kod vašeg ljubimca uskrati zadovoljstvo zajedničkog bitisanja.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Prvi problem sa kojim se svaki vlasnik kućnog ljubimca susreće (kad kažem ljubimac mislim na kucu ili macu) je problem eliminacije-problem sa „piškenjem i kakanjem“.
Imate utisak kao da su rešili da vas izlude. Taman ste počistili, a oni se samo mirno nameste i obave sve što su namerili na sred tepiha koji ste dobili od tašte ili svekrve. Neće problem praviti tašta/svekrva što ne poštujete njen poklon, već vi, što vam je dosta deterdženata i dezinficijenasa, a o super-upijajućim krpama, da i ne govorim. Kake i piške kao na traci-posle jela, posle spavanja, posle igre, posle…Pa, kad onda ne piške i ne kake? Dok spavaju, naravno! Ali čim se probude, „proizvodnja“ počinje kao po komandi.

U prethodnom pasusu sam govorio o „normalnim“ problemima sa eliminacijom, koji imaju veze sa učenjem u ranom uzrastu, a koje ćemo vam pomoći da rešite tako što ćete nas pozvati i angažovati da metodama pozitivnog učvršćivanja određenog oblika ponašanja vašeg psa naučimo „lepom ponašanju“.

Ovde je reč o problematičnom ponašanju koje je često kombinovano sa destruktivnim ponašanjem.

„Kako je divan vaš pas! Baš voli da se igra“, reče gospodin srednjih godina dok mu je arlekin doga balavila čelo, sa prednjim nogama na ramenima. Dok je vlasnik pokušavao da ih raspetlja, učtivi gospodin ga je uporno odvraćao tvrdeći da mu ne smeta što se pas tako igra.

Da li vama smeta kad pas skoči na vas? I da li možete da prepoznate razlog zbog koga vaš pas skače?

Evo nekoliko objašnjenja.

IGRA – normalan deo igre kod pasa. Stav čitavog tela vam ukazuje da životinja nema nikakvu drugu nameru osim da se igra sa vama.
NEPOSLUŠNOST
SEKSUALNO PONAŠANJE -MASTURBACIJA, ZASKAKIVANJE – ili kao normalna manifestacija seksualnog ponašanja ili kao znak da pas koji naskakuje želi da podredi jedinku na koju skače. Nije važno da li se radi o drugom psu istog ili različitog pola ili čoveku.
DOMINACIJA i SOCIJALNI STATUS – dominantne jedinke pokazuju koliko su moćne kad mogu da zaskoče i podrede drugu jedinku
REAKCIJA NA STRES ILI UZBUĐENJE – panična reakcija. Dešava se da pas završi u naručju vlasnika, kao Skubi Du!
PRISILNI POREMEĆAJ PONAŠANJA – Javlja se takođe kao odgovor na stres.

Razni zdravstveni problemi mogu biti uzrok skakanja na ljude i životinje:

- Infekcije urinarnog trakta
- Nesposobnost zadržavanja mokraće
- Prijapizam (dugotrajne i bolne erekcije)
- Kožne alergije

Ukoliko primetite da vaš pas često skače na ljude i druge pse da bi masturbirao, da prisilno liže i gricka svoje gentalne organe, da se češe o predmete i podlogu, obavezno ga odvedite kod veterinara na detaljan pregled. Ako se pokaže da je životinja zdrava, onda pozovite nas da vam pomognemo da rešite i taj problem

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Pet sitting po satu – pogodno za vlasnike kućnih ljubimaca koji žele da nekoliko sati provedu van kuće (restoran, bioskop, pozorište i dr.).

Kao što sam u jednom od tekstova pomenuo, životinje kao i ljudi mogu postati anksiozni zbog boravka na nekom mestu ili u nekom prostoru. Pogrešno je ovaj poremećaj izjednačavati sa klasutrofobijom, kao kod ljudi, ali je, svejedno, veoma značajan za etologiju.

Stručnjaci i dalje lome koplja oko toga da li se ovaj poremećaj može tretirati kao oblik straha ili se radi o trenutnoj prestrašenosti mestom ili prostorom gde je životinja ranije imala neki neprijatan, uznemiravajući ili traumatičan doživljaj.
Skoro da ne postoji vlasnik čiji se pas ili mačka ne boji odlaska kod veterinara ili grumera. Sve je, u suštini, veoma logično. Nekoliko puta godišnje neko vas strpa u transportnu kutiju ili u gepek automobila, odveze vas u zgrau u kojoj psi laju kao ludi, mačke mjauču kao da ih deru i svi mirišu na antiseptik koji, prosto, štipa za nozdrve. Nema tog psa ili mačke koji će pomisliti da im ti „ljudi obučeni u belo čiji miris štipa za nos“ ustvari žele dobro. Termometar u rektumu, igla u veni ili u nekom od mišića, hladan, klizav sto za preglede. Uostalom, koji to čovek rado ide kod lekara?

Kako se manifestuje?

Drhtanje, cviljenje, preterano lizanje usana, unezveren pogled, ubrzano disanje, sakrivanje iza predmeta ili ljudi i potreba za bežanjem. Telo ima karakterisičan povijen položaj. Ako se životinja uspaniči, onda može mokriti i defecirati. Pošto znamo da životinje u trenucima straha mogu reagovati i agresivno, onda je potrebno obratiti posebnu pažnju na ljubimca od koga se očekuje takva reakcija. Lajanje, režanje, keženje, grebanje, šištanje, pa i ujedanje mogu biti posledica ovakvog straha.

Kako se terapira?

Prevencija je i ovde najvažnija, ali ako dođe do pojave ovog poremećaja obratite se veterinaru ili konsultantu za ponašanje životinja.

Napišite mejl i opišite problem sa kojim se suočava vaš ljubimac, ali i vi sa njim. Što pre pristupite rešavanju tog problema veća je verovatnoća da če terapija biti uspešna i kraća.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Ova usluga se razlikuje od pet sittinga tako što je vlasnik prisutan, ali zbog obaveza nije u mogućnosti da prošeta psa u periodu od nekoliko dana (ne obavezno uzastopnih).

Naše dosadašnje iskustvo je pokazalo da vlasnici pasa koriste ovu uslugu u sledećim slučajevima:
- Stručno usavršavanje
- Prisustvovanje manifestacijama
- Preseljenja
- Porođaji i prvih nekoliko nedelja nakon porođaja (u ovakvim slučajevima pomažemo mušterijama da psa naviknu na novorođenče)

…i ostale prilike koje zahtevaju vaš angažman za određeni vremenski period.

Pozovite nas ili pošaljite zahtev putem online-formulara na stranici Prijavite se

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Kako reagujete kad vidite psa kako juri svoj rep? Nasmejete se ili vam bude žao? Sigurno se i zapitate šta bi moglo da ga muči kad tako juri sopstveni rep. Buve? Možda se ipak samo igra!
Na žalost niste bili u pravu. Jurenje repa je jedan od poremećaja ponašanja kod pasakoji može da bude veoma ozbiljan. To je prisilna radnja koja može imatu različito poreklo.

Može biti centralnog (epilepsija, neuropatološke promene u centralnom nervnom sistemu, psihotične epizode, ili halucinatorne reakcije), ali i perifernog porekla – akrodermatitis, tj. zapaljenje kože vršnih delova tela.
Može biti jedan od simptoma nekog težeg poremećaja (AGRESIVNOST ili SEPARACIONA ANKSIOZNOST.

U nekim slučajevima poremećaj počinje kao igra koji je najčešće učvršćen nagradom ili igračkom, jer nekome može da deluje zabavno. Ili može da bude posledica nekonzistentne reakcije vlasnika na loše ponašanje – čas nagrađuje psa, čas ga kažnjava, ali bez potrebe. Ako vlasnik pokaže i nervozu, pas još više upada u krug poremećaja.

Kao i kod drugih poremećaja, i ovde je neophodno isključiti druge zdravstvene probleme tako što ćete svog psa odvesti kod veterinara na pregled. Potrebno je i izvršiti inspekciju repa na strana tela, povrede, znakove zapaljenja ili parazite.

Rešavanje ovog problema se sastoji na tretmanu potencijalnih uzroka poremećaja i svih problema koji, kao jedan od znakova, mogu imati i jurenje repa.

Budite sigurni da ćemo pomoći vašem ljubimcu da uhvati rep. Naravno, šalim se , se ne šalim ako kažem da uspešno rešavamo i ovu vrstu poremećaja ponašanja.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Godišnji ugovor sa prvom i jedinom registrovanom agencijom za čuvanje pasa, čuvanje mačaka, šetanje pasa i čuvanje ostalih kućnih ljubimaca u Srbiji MONA PET CARE daje posebne pogodnosti.

Mušterije koje sa nama sklope ovaj ugovor, bilo da se radi o uslugama pet sitinga ili usluzi čišćenja objekata uživaju sledeće pogodnosti:

* od 10-25% popusta na sve ostale usluge
* Besplatno čišćenje stana jednom mesečno
* Za one koji sklope godišnji ugovor o održavanju, a imaju kućnog ljubimca, svakog meseca imaju besplatan vikend. Kupone za Besplatne vikende možete čuvati i sabirati ili ukoliko nemate kućnog ljubimca, kupone možete pokloniti dragim osobama koje ih imaju
* do 20% popusta na intervencije u veterinarskim ambilantama sa kojima sarađujemo
* besplatno čišćenje ljubimaca od parazita u toku godine u kojoj je sklopljen ugovor
* pokloni tokom čitave godine – džak premijum hrane težine 15kg jednom u tri meseca, dodaci ishrani za negu zuba, igračke i oprema
* besplatno kupanje i šišanje ljubimaca dva puta godišnje

I još puno iznenađenja!

Pozovite 063/843 1123 ili pošaljite mejl na monapc@verat.net i poslaćemo vam ugovor.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.
*

Po čemu se razlikujemo od drugih?
PROFESIONALNOST
SIGURNOST
POVERENJE
PRIHVATILJIVE CENE

Nudimo vam ugovor na godišnjem nivou. Preuzimamo brigu o vašem psu dok ste vi na poslu.

Vaše radno vreme prilagođeno je uslovima rada u razvijenim zemljama zapada (od 09.00-17.00h).
Vaš pas provodi više od 10 sati dnevno sam.

To su dovoljni razlozi da nas angažujete i prestanete da brinete o tome da li je vaš pas dovoljno šetao u toku dana. Pročitajte iskustva naših zadovoljnih mušterija. Pozovite i zakažite razgovor. Mušterije koje koriste ovu vrstu usluge imaju JEDNO BESPLATNO ČIŠĆENJE STANA MESEČNO!!!
Preporučite nas i ostvarite popust od 15-25% na sve usluge agencije MONA PET CARE, prve i jedine registrovane agencije za čuvanje pasa, šetanje pasa, čuvanje mačaka i ostalih kućnih ljubimaca.

Ivan Janković Dr.Vet.Med.

Koja je cena koju plaćaju vlasnici kućnih ljubimaca? Da li se može izmeriti? Da li se šteta koju uzrokuju kućni ljubimci deli na materijalnu i nematerijalnu? Odgovore na ova i slična pitanja potražite u tekstu.

Destruktivno ponašanje životinja je normalno ponašanje. Više se može smatrati znakom koji ukazuje na neki drugi poremećaj, nego poremećajem za sebe. Neko od vas će reći da sam malo „skrenuo“. Nisam, sasvim sam na pravom putu da vam objasnim uzroke i posledice destruktivnog ponašanja kod kućnih ljbuimaca.
Mlade životinje kao i deca istražuju svet oko sebe. To rade tako što koriste sva čula koja im je priroda podarila. Ako ste uzeli kućnog ljubimca, budite spremni da se suočite sa prethodno navedenim istraživačkim „oruđima“.

Da bi bolje razumeli ovaj poremećaj, upoznaču vas sa nekim grubim podelama destruktivnog ponašanja.

Destruktivno ponašanje možemo podeliti na NORMALNO ili fiziološko i POREMEĆENO ili patološko. Sledeća podela bi bila prema objektu na koji je usmereno ovakvo ponašanje – USMERENO, odnosno, ponašanje koje je određeno ka nekom objektu i AUTODESTRUKTIVNO ili ponašanje kojim životinja šteti sopstvenom integritetu.

Kratko ću se zadržati na objašnjenju svakog od njih:
- NORMALNO ili fiziološko DESTRUKTIVNO PONAŠANJE- sastavni deo upoznavanja jedinke sa okolinom. U tu svrhu koriste čulo mirisa, ukusa, vida, sluha, čulo dodira. Glođu, žvaću, balave, grebu, obaraju-sve je ovo repertoar istraživačkog ponašanja mladunaca.
- PATOLOŠKO DESTRUKTIVNO PONAŠANJE – posledica nekog od poremećaja ponašanja o kojima možete čitati na stranicama naše prezentacije
- AUTODESTRUKTIVNO PONAŠANJE- samopovređivanje je takođe posledica nekog većeg problema. To su ujedno i problemi sa prisilnim (kompulsivnim) ponašanjem.

Veoma je bitno da napomenem da i kod ovog poremećaja ponašanja vlasnik ima veoma važnu ulogu. Kako za odvikavanje od ovakvog ponašanja, tako i za pogoršanje istog.

Navešću neke od uzroka patološkog destruktivnog ponašanja.

DOSADA I SOCIJALNA IZOLACIJA – direktno povezano sa narednim uzrokom destruktivnog ponašanja, ali i sa trećim uzrokom poremećaja po redu
NEPRIKLADNE IGRAČKE ILI IGRA
NEADEKVATNA FIZIČKA AKTIVNOST ILI STIMULACIJA – imate psa ili mačku koji su pripadnici rase kojoj je potrebna intenzivnija fizička aktivnost u toku dana. Ukoliko taj nivo aktivnosti ne obezbedite vaš ljubimac će se ponašati kao tempirana bomba, spremna da razvašari vaše stvari po kući.
GLAD – posledica redukcije količine hrane koju životinja normalno pojede u toku dana ili vremena hranjenja
PREDATORSKO PONAŠANJE – tragovi (miris) životinja koje vaš ljubimac smatra plenom.
TERITORIJALNOST – Posebno izraženo kod vrsta koje imaju stalnu potrebu da obeležavaju teritoriju – mačke. Čak i kastrirane, mačke grebu nameštaj, prostirke ili podne obloge. Može biti kombinovano sa uriniranjem/defekacijom.
SEPARACIONA ANKSIOZNOST – kliknite na link da bi videli objašnjenje
STRAHOVI I FOBIJE – kliknite na link da bi videli objašnjenje
FRUSTRACIJA UZROKOVANA ZATVARANJEM ŽIVOTINJE – Neprimereni pokušaji da vlasnik životinju zatvori u neku prostoriju ili da je smesti u kutiju za transport, najčešće kao kazna za ono što životinja jeste ili nije učinila.
PRISILNI POREMEĆAJI PONAŠANJA – jurenje repa, insekata, senki, samopovređivanje lizanjem ili ujedanjem vršnih delova tela (udovi, rep).
MEDICINSKI, ODNOSNO, ZDRAVSTVENI UZROCI – Infekcije, bolovi, povrede, ali i starost, kao period u toku koga se može javiti ovaj problem zbog kognitivnih disfunkcija.

Normalno destruktivno ponašanje kod mladih životinja se može kontrolisati dobrom OSNOVNOM OBUKOM.
Patološko destruktivno ponašanje se najbolje sprečava tako što se radi na prevenciji ovog poremećaja.

Siguran sam da će vas interesovati više kako da rešite ovaj i slične probleme kod svog ljubimca. Pozovite 063/843 1123 ili napišite mejl i podelite sa nama problem sa kojim se suočavate.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.