Tekst dnevni list DANAS 21.7.2008

Zavrseno snimanje serijala SAM SVOJ GAZDA

MONDO Lifestyle Pet sitting – svetski hit konacno i kod nas

Podsetiću vas na nešto što svi sigurno znate.
Psi i mačke su pripadnici dve familije:

• PSI – Kanide (CANIDAE) kojoj pripada veliki broj mesojeda i svaštojeda, a u koju pored pasa spadaju i vukovi, lisice, šakali i kojoti. Ova familija se deli na tri grupe „wolf-like“, odnosno, oni koji liče na vukove, „dog-like“-one koji liče na pse i kanide koje liče na lisice – vulpini.
• MAČKE-Felide (FELIDAE) kojoj, osim velikog broja divljih mačaka, pripada i domaća mačka.

  Psi i mačke, kao pripitomljene životinje, po prvi put se u društvu čoveka pojavljuju pre oko 14.000 (psi), odnosno, oko 11.000 (mačke) godina. Od tada čovek vrši konstantan uticaj na njih, a to znači i da aktivno učestvuje u stvaranju problema vezanih za ponašanje ove dve vrste. Partnerstvo sa psima i mačkama je ušlo u sve pore ljudskog postojanja, pa ako je tako, dozvolite mi da vas podsetim ko su oni, a ko smo mi.
  Ovo će biti priča o greškama i zabludama koje nas gnjave u odnosima sa ovim divnim životinjama. Uz vašu pomoć potrudiću se da i njima, ali i nama olakšam ovo bitisanje.
  Neka vaš prvi korak bude proučavanje ovog sajta, naše ponude, usluge, iskustva. Pridružite nam se na ovom putovanju sa DRUGE STRANE POVOCA.

U poslednjih nekoliko godina susrećem se veoma često sa pitanjem da li psi i mačke vide „u boji“ ili „crno-belo“.
Skoro svaki put, nakon ovog pitanja, usledilo je i pitanje da li je najbolje za kucu ili macu kupiti crvenu, narandžastu ili crnu i belu lopticu, pošto oni ionako ne razlikuju boje.
Da bih dao odgovor na ovo pitanje upoznaću vas prethodno sa nekim karakteristikama vida kod pasa i mačaka.
Psi i mačke, kao i ljudi imaju tzv. binokularni vid. Odnosno, upotrebom oba oka stvaraju trodimenzionalnu sliku predmeta koji posmatraju. Položaj očiju kod pasa, mačaka i ljudi se razlikuje, tako da ljudi imaju najbolji centralni binokularni vid, dok mačke i psi tek polovinu ove sposobnosti (bar smo u nečemu bolji od njih). Ali je zato vidno polje kod pasa oko 240 stepeni, dok čovek pokriva svojim vidom 200 stepeni vidnog polja. Čovek je bolji i što se boja tiče. Na slici ispod možete videti koje delove spektra boja vide psi, mačke, a koje ljudi.

Zašto, uopšte, govorimo o tome koje delove spektra vide kuce i mace? Detalji o vidu kod pasa i mačaka mogu nam pomoći da odaberemo igračke onih boja koje psi i mačke vide. Crvene ili narandžaste se nama dopadaju, ali psi i mačke te igračke vide samo kao pokretne ili nepokretne predmete. Pokretni su naravno kad ih bacimo ili ako njima mamimo mace. Spojiti boju i pokret ima značaja u obučavanju pasa i mačaka za suživot sa nama. Igračke u bojama koje oni vide možemo koristiti i u terapiji određenih poremećaja ponašanja KAO NAGRADU. Psima i mačkama su igračke nagrada. Nagrađujemo ih ako nešto urade dobro ili onako kako smo mi to želeli. Zašto im onda ne dati nagradu koja stimuliše veći broj čula, odnosno, ima bolji efekat na učenje?

Jednostavno zar ne?

Na ovoj strani prezentacije podeliću sa vama nekoliko saveta kako da svog psa „spustite“ na nivo ljubimca.

Veliki broj vlasnika, koji mi se obraćaju za pomoć pri rešavanju problema sa ponašanjem, svojim psima dozvoljava da spavaju u krevetu sa njima. To je, po svemu sudeći, jedan od vrhunskih načina da čovek pokaže koliko voli svog ljubimca. Ukoliko je životinja zdrava i ako vlasnik vodi računa o higijeni tela psa, onda zaista nema nikakvih problema u tome.
Ali, skoro niko od njih ne razmišlja o tome kako psi doživljavaju ovu pogodnost?
Za njih je to premija na lotou! Oni su, skoro potpuno, ispunili svoju iskonsku potrebu da budu na istom nivou na kome se nalazi i vlasnik, prevedeno rečnikom zajednice koja liči na čopor, vlasnik i pas su jedinke istog ranga. Čovek je na vrhu jedino što se hrane tiče, ali i tu prednost veoma brzo izgubi, tako što počne sa hranjenjem „sirotog i tužnog kucova“ u vreme svojih obroka, hranom koju on jede.
Gde je tu problem? Problem se manifestuje kao agresivnost kod pasa koji ne prezaju više ni od čega da bi svoju poziciju zadržali ili je, čak, poboljšali. Traže vašu pažnju onda kada to vama ne odgovara, reže ako im prilazite dok su blizu stola, reže i pokušavaju da ugrizu vaše dete koje pokušava da im uzme kost, „grickaju“ vas dok pokušavate da uđete u krevet.
Pa sve do veoma neprijatnih slučajeva kakav sam pre izvesnog vremena imao sa bračnim parom i njihovom ženkom mešanca. Pozvali su me da im pomogne da reše problem sa agresivnim psom. Kuca je bila veličine jazavičara s nešto dužim nogama. Vesela, glasna i istraživački nastrojena, odmah je skočila na mene i oslonila se prednjim šapama o moja kolena. Odgurnuo sam je jer taj njen potez nije bio poziv na igru, već jedan od znakova teritorijalne agresivnosti. Nije prestajala da laje dok sam se upoznavao sa njenim vlasnicima, zaletala se do mojih stopala i pokušavala da uhvati jednu od mojih pertli. Rekli bismo-simpatično! Ona je sve drugo bila samo ne simpatična. nakon uzimanja „porodične“ anamneze i testa agresivnosti, vlasnicima sam rekao da je njihov pas agresivan za 10! To nije bilo nešto novo za njih, ali im je bio potreban savet šta da rade sa takvim psom. A kakva je ona to bila? Nije im dozvoljavala da priđu stolu u trpezariji, ako se ona nalazi ispod njega, ako neko od njih proba da je pomeri iz fotelje koja se nalazila ispred televizora, „branila“ je veoma agresivno, svoju teritoriju. Niko od ukućana nije ni pokušavao da joj uzme hranu ili igračku, a o kosti da i ne govorim.
Vrhunac agresivnosti bile su rane od 4 sukcesivna ugriza (!!!) na unutrašnjoj strani nadlaktice gospođe. Kako su nastale? Pokušavala je da je zagrli i poigra se sa njom, a kuca je tako žestoko ugrizla da je sva sreća da joj nije pokidala deo mišića. Velike masnice i tragovi zuba, ali i strah su još više učvrstili poziciju „vođe čopora“, ženke mešanca, za koju bi rekli da je i vetar može oduvati. Rekao sam im da je na skali za merenje agresivnosti imala više od 30 poena, koliko je gornja granica za agresivnost kod pasa. Sve preko tog broja zahteva hitnu eutanaziju. Ona je zaista bila agresivac odlikaš -“postigla“ je 44 poena!!!
Ne znam šta se posle našeg razgovora dogodilo, jer me bračni par nije više kontaktirao.
Ovo je samo jedan od primera sa kojima sam se susreo u svojoj dosadašnjoj praksi i spada u najdrastičnije primere agresivnosti, ali i podređenosti vlasnika psu.
Iz iskustva sa velikim brojem vlasnika utvrdio sam da najveći broj njih ove i slične probleme rešava kažnjavanjem psa, što dovodi do provokacije još izraženije agresivnosti ili metodama koje promovišu neki stručnjaci koji se bave ponašanjem životinja. jedan od njih je tzv. ALFA ROLL ili postavljanje psa u podređen položaj tako što ga okrenete na leđa i pritisnete o podlogu. Ovu metodu i ja koristim, ali više kao test-metodu, a ne kao terapijsku metodu. Ako je primenjujete više puta postoji opasnost da kod psa izazovete još agresivniji odgovor, jer se on brani od postavljanja u podređeni položaj.
Po mom mišljenju, jednu od najboljih definicija dominantnog položaja u čoporu dala je Dr. Patriša Mek Konel. Ona kaže da dominantan položaj u čoporu pruža prioritet u pristupu resursima neophodnim za preživljavanje. Alfa mužijak ili alfa ženka prvi jedu, biraju najboljeg partnera za parenje, spavaju na najboljem mestu, prvi ulaze i prvi izlaze sa teritorije koju čopor pokriva. Da ne pominjemo fizičku dominaciju nad ostalim članovima čopora.
Sigurno ste primetili da dominantni mužijaci i ženke ignorišu ostale članove čopora ili ostale životinje koje se oko njih nalaze u parku. Šetaju samouvereno, njuškaju druge i teraju ih u beg, prvi uzimaju loptu, ako ih uopšte interesuje. Prvi prilaze drugim životinjama. Imaju karakterističan stav-visoko podignuta glava, visoko podignut rep koji se brzo pomera s jedne na drugu stranu (često taj pokret vlasnici zamene za radost), ubrzano dišu otvorenih usta.
Sve navedeno možemo iskoristiti u nameri da se nametnemo našim ljubimcima, ali ne na silu, batinama ili alfa-roll metodom, već eksploatacijom njihovih reakcija na naše ponašanje. Sve u svrhu uspostavljanje boljeg odnosa sa njima. Dominacija ne znači torturu, već uspostavljanje poverenja psa prema vama. Sve je, ustvari pitanje stava. Prevedeno na srpski jezik – „kad ti kažem skoči, ti me pitaš, koliko visoko“. Naučite svog psa da ne dovodi u pitanje vaše odluke, ali zato i vi naučite da poštujete želje i potrebe svojih ljubimaca. Strahopoštovanje je kovanica koja se teško izgovara i nije poželjna u našem odnosu s psima. Poverenje je ključna reč.
Ako ih budemo maltretirali izgubiće poverenje u nas i pitaće se zašto ih napadamo, ako za to ne postoji razlog.
Evo nekoliko saveta kako da povratite ili učvrstite poverenje vašeg psa u vas. Svojim ponašanjem nećete „ubiti“ ličnost i karakter psa niti ćete od njega napraviti „kilavog Radovana“. Učinićete ga boljim za saradnju.
Razmislite samo koliko važna može biti poslušnost, ako vaš pas pojuri za loptom preko ulice. U svojoj praksi viđao sam veliki broj životinja koje su skupo platile svoj rang u „čoporu“, odnosno, neposlušnost i „čvrst i netaknut“ karakter.

1. NEKA VAS PAS UVEK ZAMOLI ZA PAŽNJU – Ako vam pas priđe dok sedite ili ležite i proba da se igra vašim rukama, nogama ili nekim predmetom koji držite u rukama, postavite ga u sedeći položaj pre nego obratite pažnju na njega u potpunosti. Način na koji psi traže pažnju može da bude veoma sirov, zato ih nemojte nagrađivati za takav oblik ponašanja.

2. POSTAVITE PSA U SEDEĆI POLOŽAJ PRE NEGO MU BACITE OMILJENU IGRAČKU ILI NEKI DRUGI PREDMET KOJI ZAOKUPLJUJE NJEGOVU PAŽNJU (GRANU, PLASTIČNU FLAŠU I DR.) – ne dozvolite da pas potrči za igračkom, osim kad mu vi dozvolite (koristiti 15 metarski povodac). Ukoliko pas potrči bez komande, bez verbalnog kažnjavanja, zaustavljanja, vratite ga u počtni sedeći položaj i ponovite vežbu. Što više ponavljanja i rezultat će biti bolji.

3. NE DOZVOLITE DA PAS SPAVA U ISTOM NIVOU SA VAMA – u istom krevetu, na “njegovoj” fotelji, već na podu. Ukoliko pas spava u istom nivou sa vama dajete mu do znanja da je na istom nivou u „čoporu“. Ako se budete pridržavali ovog pravila , bar jedan sat manje provešćete u vežbama koje snižavaju rang na kome se pas nalazi u vašem domaćinstvu.

4. NEMA “BESPLATNOG” MAŽENJA
Naterajte psa da svaku nagradu “zaradi”. Neka legne, sedne, da šapu ili nešto drugo, samo da nagrada koju će dobiti, ne bude besplatna. Neka vaša nagrada bude proporcionalna onome šta vas je pas poslušao. Ako pas sedne u manje od tri sekunde od trenutka kad ste mu izdali komandu SEDI, priuštite mu 20ak minuta masaže mišića uz kičmeni stub, butova, ramenog pojasa. Kako mislite da pas posluša vašu komandu bez obzira da li ste mu je izdali unutra ili napolju, ako mu priuštite masažu bez ikakvog razloga?

5. NE DOZVOLITE PSU DA SE PENJE NA KREVETE/FOTELJE DOK SE VI ILI NEKO OD UKUĆANA NALAZI NA PODU – Pas će razumeti da je na višoj lestvici u čoporu od vas i svaki naredni put će se truditi da takvo stanje i ostane. Svi ovi saveti su svojevrstan program redukcije položaja psa u vašem domaćinstvu ili, ako želite, njegovog položaja u „čoporu“.

6. POSTAVITE PSA U LEŽEĆI POLOŽAJ KOJI TRAJE BAR 30 MINUTA U TOKU JEDNOG DANA – ležeći položaj je podređeni položaj, ali obavezno obratite pažnju da se pas spusti na bok kad je u ležećem položaju, jer ako taj položaj bude delovao kao da se pas samo spustio, onda niste postigli cilj. Uključite i pokret rukom s ispruženim kažiprstom, nadole, svaki put kad izdajete komandu LEZI.

7. SMANJITE MANEVARSKI PROSTOR PSU TAKO ŠTO ĆETE MU SVAKI PUT KAD IZDATE KOMANDU SEDI ILI LEZI MALO PRIĆI – dominantni psi kontrolišu prostor oko njih. Ukoliko pas pokuša da ustane priđite mu još bliže i naterajte ga da uzmakne i sedne ponovo.

8. OKRENITE TELO OD PSA UKOLIKO IGNORIŠE KOMANDU – Ukoliko pas zahteva pažnju, a vi mu naredite da sedne, pas ignoriše komandu nego nastavi da navaljuje, okrenite mu leđa i tako mu dajte do znanja da nemate nameru da se igrate sa njim ili da ga mazite. Većina pasa će odmah pokušati da dođe ispred vas, ali budite uporni i nastavite da mu okrećete leđa, ali istovremeno mu izdajte komandu da sedne. Neće biti potrebno previš vremna da pas shvati da će te ga pomaziti samo ako vas posluša i sedne.

9. POSTAVITE PSA U SEDEĆI POLOŽAJ I IZAĐITE KROZ ULAZNA VRATA STANA/KUĆE. NAKON 10ak DO 15 SEKUNDI VRATITE SE U STAN/KUĆU – ukoliko pas počne da vas prati ili se postavi tako da izađe/uđe prvi, vratite ga u sedeći položaj. Izračunajte koliko puta mesečno pas uđe pre vas u zgradu, dvorište, stan – tri šetnje dnevno X broj vrata kroz koja prođete X broj dana. Preveliki broj puta kada vam pas pokaže “ko je gazda”. Ako se pas bude trudio da izađe/uđe pre vas telom ga blokirajte i naterajte da udari u okvir vrata. Što više puta budete to ponovili veće su šanse da pas shvati ko ulazi/izlazi prvi.

10. NAUČITE PSA DA UZME I PUSTI PREDMET – Ukoliko koristite komandu FUJ, pas je ne posluša u 5 od 10 situacija kad mu je izdate, uvedite komandu PUSTI. Vođa daje dozvolu da ostali članovi čopora uzmu ili puste hranu, igračku, predmet. Komandu UZMI vežbaćete tako što psa postavite u sedeći položaj. Prethodno izaberite nagradu zbog koje bi vas pas “prodao” u sekundi. Dajte mu 5-6 komada nagrade u kratkom vremenskom periodu uz komandu UZMI. Zatim spustite komad nagrade na pod i posmatrajte reakciju psa. Ako pas pokuša da uzme nagradu bez vaše komande lupite mu njušku prstom takvim intenzitetom da zacvili. Pre nego ga “bocnete” izgovorite komandu PUSTI. Odmah zatim uzmite komad nagrade sa podloge, i skolonite ga. Nekoliko sekundi potom spustite komad nagrade na podlogu i izdajte komandu UZMI. Ponovite ovu vežbu što veći broj puta, ali pazite na dve stvari – da prethodno niste nahranili psa i na vremenski period koliko pas može da bude koncetrisan na to što radite.

11. SKLONITE PSA SA SVOG PUTA – Ukoliko pas leži na sredini hodnika, u prostoru između dve sobe ili vam se jednostavno nalazi na liniji kretanja, ne preskačite ga. Krenite prema njemu kao da ćete ga pregaziti i naterajte ga da se sam skloni. Ako to ne učini, izdajte mu komandu sedi i prođite tik uz njega, tako da se nogom očešate o njega. Pridržavajte se ovog pravila svaki put kad se nađete u ovakvoj sizuaciji. Tako ćete naučiti psa da se vama, kao vođi čopora, skloni uvek kad prolazite.

Ako želite da nešto više saznate o ovom i sličnim programima, pozovite ili napišite mejl.

Ivan Janković,Dr.Vet.Med.

Podeljena su mišljenja o tome kako objasniti agresivnost. Razmišljanja idu u dva smera: jedni agresivnost tumače kao urođeni, biološki potencijal (Konrad Lorenc), a drugi je smatraju posledicom frustracije (John Dollard). Međutim i jedni i drugi se slažu da agresivnost ima funkciju rasterećivanja, odnosno, uklanjanja napetosti.
Da bi bolje razumeli pojam agresivnosti neophodno je napraviti razliku između AGRESIVNOSTI i AGRESIJE. Pod pojmom AGRESIVNOST podrazumevamo motivacione faktore koji prethode agresiji. AGRESIJA predstavlja manifestaciju pretećeg ponašanja, besa ili neke druge vrste emocija usmerenih protiv pripadnika iste ili druge vrste, pa čak i prema objektu.
Ali, pogrešno je tumačiti samo negativne aspekte agresivnosti. Agresivnost ima i pozitivan aspekt koji se tiče savladavanja teškoća i ovladavanja znanjima neophodnim za opstanak vrste. Jednostavno rečeno-agresivnost im pomaže da budu siti, da pronađu najboljeg partnera za produžetak vrste, da prespavaju na suvom i toplom mestu. Ako sve prethodno navedeno imamo na umu, onda ćemo imati i opravdanja za agresivno ponašanje naših ljubimaca. Pozitivan aspekt agresivnosti ne abolira one životinje koje su spletom okolnosti, u kojima su se našle, povredile ljude koji vode računa o njihovoj dobrobiti ili ljude koji su „ušetali“ na njihovu teritoriju.

TIPOVI AGRESIVNOSTI KOD PASA I MAČAKA – neke od tipova nije potrebno dodatno objašnjavati

AGRESIVNOST UZROKOVANA BOLOM
AGRESIVNOST UZROKOVANA STRAHOM
AGRESIVNOST U TOKU IGRE – „mouthing and nipping“ karakteristično za mladunce. Može se prevesti kao grickanje različitog intenziteta. S tim što je „mouthing“ više vrsta komunikacije sa bićima u okolini, dok se „nipping“ tretira kao rani oblik agresivnosti kod mladunaca. Ukoliko se ovakva vrsta ponašanja nastavi i u starijem uzrastu, odnosno, ako životinja počne da povređuje vlasnika i ukućane, onda je potrebno obratiti se veterinaru koji se bavi ponašanjem životinja. Na žalost najveći broj vlasnika pasa i mačaka ne ume da napravi razliku između ove dve vrste ponašanja ili ih toleriše sve do trenutka kada ozlede postanu ozbiljne.
POSESIVNOŠĆU UZROKOVANA AGRESIVNOST-Ovaj tip agresivnosti je, uglavnom, vezan za predmete, najčešće igračke, ili predmete na koje životinja polaže „posebno pravo“. Ponavlja se u situacijama kada neka osoba želi da uzme predmet od životinje i taj tip agresivnosti traje sve dok traje namera navedene osobe.
AGRESIVNOST ZBOG HRANE
AGRESIVNOST ZBOG PLENA – Češće sa pojavljuje kod pasa lutalica, ali i kod vlasničkih pasa kada je u pitanju kost ili neki predmet koji životinja tretira kao plen. Nejasna je granica između ovog tipa agresivnosti i agresivnosti zbog hrane i posesivnosti.
TERITORIJALNA AGRESIVNOST
ZAŠTITNIČKA AGRESIVNOST – Tip agresivnosti koji se manifestuje napadom na osobe/životinje koje prilaze vlasniku, bilo da se radi o psima ili o mačkama. Ovaj tip agresivnosti se pojavljuje i kod nekih ptica (papige i papagaji), tako da je pogrešno smatrati da su oni rezervisani samo za kuce i mace.
DOMINACIONA AGRESIVNOST – najčešće je povezana sa hijerarhijom u zajednici/na teritoriji ili stepenom psiho-socijalnog razvoja životinje. Jedan od pod-tipova ovog tipa agresivnosti je i POLNA AGRESIVNOST prema jedinkama iste vrste.
AGRESIVNOST NEPOZNATOG POREKLA – nemoguće je u potpunosti definisati ovaj tip agresivnosti. Neurološki poremećaji, iznenadni napadi „besa“, jaki i iznenadni stimulusi, sve to može biti „okidač“ za ovakav tip agresivnosti.
AGRESIVNOST KAO POSLEDICA NEKOG OBOLJENJA -poremećaj ponašanja uzrokovan nekom infekcijom, poremećajem rada štitne žlezde, kod životinja koje boluju od dijabetesa, kao posledica trovanja, ali i kao neželjeni, paradoksalni efekat dejstva nekih lekova.
PREUSMERENA AGRESIVNOST – interesantan tip agresivnosti koji se manifestuje tako što životinja preusmerava agresiju sa primarnog na sekundarni objekat agresije, ukoliko je sekundarni objekat uticao na ishod agresije prema primarnom. Jednostavno objašnjeno zvuči ovako – ako pokušate da svog psa odvojite od drugog psa koji ga je napao, postoji verovatnoća da vas jedan od ta dva psa ugrize.
AGRESIVNOST ZBOG PODMLATKA

KAKO POSTAVITI DIJAGNOZU?

Motivacija vlasnika da promeni nešto u svom odnosu sa ljubimcem;
Preuzimanje odgovornosti za pravilan uzgoj i držanje životinje;
Aktivnost životinje, odnosno, „drugačije“ ponašanje;
Klinička anamneza;
Opis načina na koji se manifestuje problematično ponašanje;
Vlasnik navodi određene događaje gde se javlja problematično ponašanje-prema učestanosti i trajanju poremećaja;
Anamneza koju uzima veterinar/savetnik za ponašanje životinja;
Prethodni tretmant;
Uzrast u kome se problem pojavio;
Reakcije članova porodice;
Opis interakcije između vlasnika i životinje;
Razmišljanje vlasnika o davanju životinje na usvajanje ili o eutanaziji.

Ukoliko u nekom od navedenih tipova agresivnosti prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Potražite na nekoj od stranica naše prezentacije kako da prepoznate poremećaj ponašanja koji se tretira kao agresivnost.

Pišite ili pozovite. Upoznajte svog ljubimca bolje i pomozite mu da prebrodi izaiov sa kojim se zajedno suočavate.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Strah je stanje ugroženosti izazvano poznatim ili nepoznatim uzrokom. Kompleksan fiziološki odgovor organizma na pretnju po opstanak jedinke. Instiktivna reakcija koja daje odgovor na pitanje: POBEĆI ILI SE SUOČITI.

ANKSIOZNOST ILI STREPNJA je nejasan strah bez očiglednog spoljnog povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljne pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće.
FOBIJA – najkraće rečeno, fobijom se smatra samo vrlo intenzivan, iracionalan strah od nekog objekta, događaja ili osećaja, onaj koji onemogućava normalan život u određenim situacijama.
PANIKA (panično stanje)- oblik intenzivnog straha od iznenadne opasnosti; često uključuje motoriku koja omogućava beg iz opasne situacije. Važan je deo odbrambene reakcije organizma BORI SE ILI BEŽI.

Ukoliko u nekom od tipova poremećaja koje ćete pronaći na ovo strani prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Ako isključimo probleme vezane za separacionu anksioznost (osećaj strepnje, teskobe kod životinja koje nisu naučile da ostanu same) i zaštitničku agresivnost, onda dobijamo 20 % životinja koje imaju poremećaj ponašanja koji se može podvesti pod zajednički imenitelj sa nekim od prethodno navedenih poremećaja – strah i fobija.

Pre nego što navedem koji su to tipovi straha koji muče naše kompanjone, navešću razloge zbog kojih, uglavnom nastaje strah ili fobija.

GENETSKI FAKTORI – Podaci koje sam pronašao tokom usavršavanja ukazuku na činjenocu da će bar jedno mladunče iz legla pokazati neki od problema sa ponašanjem vezanim za strah. O intenzitetu možemo raspravljati samo ako znamo o kojoj rasi se radi (to znali da strah može biti i karakteristika rase).
USKRAĆIVANJE ODREĐENOG ISKUSTVA U ODREĐENOM PERIODU RAZVOJA – ako je mladunac u ranom uzrastu bio uskraćen za određena iskustva (kontakt sa drugim životinjama iste ili druge vrste, kontakt sa ljudima, kontakt sa prevoznim sredstvima, kontakt sa zvucima različite jačine i učestalosti), onda je verovatnoća da prema nekom od navedenih stimulusa razvije strah skoro 100%.
RANA TRAUMATSKA ISKUSTVA – strah kao reakcija na pojedinačni traumatski stimulus. Primer 1: jedan od mojih pacijenata pas po imenu Vixen (prevod sa engleskog-Lisica), razvila je strah prema automobilima i odraslim osobama muškog pola. Vlasnica, kolege koje su vodile računa o zdravstvenom stanju psa i ja složili smo se oko toga da je Vixen najverovatnije udario automobil ili joj je odrasla muška osoba polomila 4 rebra udarcem nogom. Koje god da je traumatsko iskustvo bilo „okidač“ za strah, Vixen je bilo potrebno skoro tri godine da postigne visok stepen samopouzdanja i bez problema šeta na mestima gde ima puno ljudi i automobila,a da na njih ne reaguje drhtanjem, sakrivanjem ili bežanjem.
NENAMERNA STIMULACIJA – ovo je jedan od veoma čestih provokatora reakcije kod ljubimaca. Primer 2: Jedan od mojih pacijenata, ženka mešanca Žujka, koja se panično plašila grmljavine, petardi i ostalih jakih i iznenadnih zvukova. Šta svaki brižan vlasnik vlasnik uradi u situaciji u kojoj se njegov pas plaši? Podigne ga u naručje, zagrli i „zaštiti“ od stimulusa. POGREŠNO!!! na taj način nesvesno nagrađujete problematično ponašanje. I tako svaki put posle petarde, groma, pucnja iz auspuha. Svaki put životinja pomisli sledeće: „Da bi me vlasnik pomazio potrebno je da se samo dobro uplašim“. Logično, zar ne?

A sada malo statistike! Navešću različite tipove straha i njihovu procentualnu zastupljenost u patologiji ponašanja životinja. Kliknite na sliku da bi je uvećali.

Mislim da nije potrebno posebno objašnjavati svaki od navedenih tipova straha. Predlažem da vas podsetim na spoljne znakove koji ukazuju na strah kod vašeg ljubimca. Reakcija će, naravno, zavisiti od intenziteta i tipa straha. Počinjemo od glave prema repu.

OBORENE UŠI
UNEZVEREN POGLED
BRZI POKRETI GLAVE U JEDNU I DRUGU STRANU
SKIČANJE, LAJANJE ILI REŽANJE
NERVOZNO LIZANJE USANA I NJUŠKE
POKAZIVANJE ZUBA
NAKOSTREŠENA DLAKA
LEĐA POVIJENA U LUK
SAVIJENE ZADNJE NOGE
SAVIJEN REP IZMEĐU NOGU
SAKRIVANJE IZA PREDMETA/VLASNIKA
ŽIVOTINJA POKUŠAVA DA SE SPUSTI NA PODLOGU
DRHTANJE
KATALEPSIJA – Nemogućnost pokretanja udova -životinja se „smrzne od straha“

KAKO DA SE IZBORITE SA STRAHOVIMA I FOBIJAMA KOD SVOG LJUBIMCA, KAKO DA PREVAZIĐETE STREPNJU? POZOVITE, PIŠITE, OBJASNITE KAKO SE MANIFESTUJE STRAH KOD VAŠEG LJUBIMCA. ODLUKA DA PROBLEM PODELITE SA DRUGIM LJUDIMA ČINI 50 % REŠENJA PROBLEMA. NE OKLEVAJTE!

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.

Najčešći poremećaji ponašanja vezani za navike u ishrani su:

GOJAZNOST
ANOREKSIJA
PICA (čita se PIKA)
KORPOFAGIJA ili ždranje izmeta
SCOFFING – ili nemotivisano obedovanje
ŽDRANJE STRANIH PREDMETA
PRISILNO SISANJE

Modifikacija ponašanja je naučna metoda promene ponašanja kod pasa, mačaka i ukrasnih ptica koja se bazira na pozitivnim tehnikama nagrađivanja i ukidanja nagrade (kao forme kazne).

Bez upotrebe struje, fizičke sile ili bilo koje nasilne tehnike pomoćićemo vašim ljubimcima da prevaziđu:

• Besomučno oglašavanje – skičanje, lajanje, zavijanje, mjaukanje (lajanje na zvono, spoljne zvukove).
• Loše opšte ponašanje (nedolazak na poziv, ždranje stranih predmeta, đubreta i izmeta)
• Nekontrolisano obeležavanje“teritorije“ u stanu/kući
• Skakanje na prolaznike i posetioce
• Trčanje za aumobilima, motociklistima, biciklistima
• Uništavanje obuće, odeće i nameštaja (glodanje, grebanje)
• Agresivnost (prema ljudima/deci, prema drugim psima/mačkama istog ili različitog pola i uzrasta, teritorijalna agresivnost) – ujedljivost
• Strah od samoće i razne manifestacije separacionog sindroma (samopovređivanje)
• Strah od prejakih i iznenadnih zvukova, strah od ljudi
• Obuka pasa i mačaka za život u stanu – obavljanje fizioloških potreba na za to predviđenim mestima (park, posuda za posip, razne podloge)

OBUKA ŠTENADI – vršenje fizioloških potreba na mestu predviđenom za to, hodanje na povodcu, osnovne komande (vidi, sedi, dođi, lezi), „crate training“ – naučite psa da boravi u kutiji za transport ili korpi.

OBUKA ODRASLIH PASA – dođi, sedi, lezi, pored, vidi, hodanje na povodcu, hodanje bez povodca, komande.

OBUKA PASA STARIJIH OD 7 GODINA – osnovne komande, modifikacija lakših poremećaja ponašanja.

ZADOVOLJNI KLIJENTI

Verica Dugan: verica.dugan@gmail.com