Strahovi i fobije kod pasa i mačaka

Svaki strah, svestan ili nesvestan, strah je od nečega, određenog ili neodređenog. Važnije od pronalaženja uzroka straha je odgovor na pitanje ZAŠTO SE LJUBIMCI PLAŠE?

Strah je stanje ugroženosti izazvano poznatim ili nepoznatim uzrokom. Kompleksan fiziološki odgovor organizma na pretnju po opstanak jedinke. Instiktivna reakcija koja daje odgovor na pitanje: POBEĆI ILI SE SUOČITI.

ANKSIOZNOST ILI STREPNJA je nejasan strah bez očiglednog spoljnog povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljne pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće.
FOBIJA – najkraće rečeno, fobijom se smatra samo vrlo intenzivan, iracionalan strah od nekog objekta, događaja ili osećaja, onaj koji onemogućava normalan život u određenim situacijama.
PANIKA (panično stanje)- oblik intenzivnog straha od iznenadne opasnosti; često uključuje motoriku koja omogućava beg iz opasne situacije. Važan je deo odbrambene reakcije organizma BORI SE ILI BEŽI.

Ukoliko u nekom od tipova poremećaja koje ćete pronaći na ovo strani prepoznate svog ljubimca, ne oklevajte da mi se javite i obrazložite svoj problem. Vaš komentar će mi značiti kao važan podatak pri izradi stručnog rada, ali i kao mogućnost da više saznate o svom ljubimcu.

Ako isključimo probleme vezane za separacionu anksioznost (osećaj strepnje, teskobe kod životinja koje nisu naučile da ostanu same) i zaštitničku agresivnost, onda dobijamo 20 % životinja koje imaju poremećaj ponašanja koji se može podvesti pod zajednički imenitelj sa nekim od prethodno navedenih poremećaja – strah i fobija.

Pre nego što navedem koji su to tipovi straha koji muče naše kompanjone, navešću razloge zbog kojih, uglavnom nastaje strah ili fobija.

GENETSKI FAKTORI – Podaci koje sam pronašao tokom usavršavanja ukazuku na činjenocu da će bar jedno mladunče iz legla pokazati neki od problema sa ponašanjem vezanim za strah. O intenzitetu možemo raspravljati samo ako znamo o kojoj rasi se radi (to znali da strah može biti i karakteristika rase).
USKRAĆIVANJE ODREĐENOG ISKUSTVA U ODREĐENOM PERIODU RAZVOJA – ako je mladunac u ranom uzrastu bio uskraćen za određena iskustva (kontakt sa drugim životinjama iste ili druge vrste, kontakt sa ljudima, kontakt sa prevoznim sredstvima, kontakt sa zvucima različite jačine i učestalosti), onda je verovatnoća da prema nekom od navedenih stimulusa razvije strah skoro 100%.
RANA TRAUMATSKA ISKUSTVA – strah kao reakcija na pojedinačni traumatski stimulus. Primer 1: jedan od mojih pacijenata pas po imenu Vixen (prevod sa engleskog-Lisica), razvila je strah prema automobilima i odraslim osobama muškog pola. Vlasnica, kolege koje su vodile računa o zdravstvenom stanju psa i ja složili smo se oko toga da je Vixen najverovatnije udario automobil ili joj je odrasla muška osoba polomila 4 rebra udarcem nogom. Koje god da je traumatsko iskustvo bilo „okidač“ za strah, Vixen je bilo potrebno skoro tri godine da postigne visok stepen samopouzdanja i bez problema šeta na mestima gde ima puno ljudi i automobila,a da na njih ne reaguje drhtanjem, sakrivanjem ili bežanjem.
NENAMERNA STIMULACIJA – ovo je jedan od veoma čestih provokatora reakcije kod ljubimaca. Primer 2: Jedan od mojih pacijenata, ženka mešanca Žujka, koja se panično plašila grmljavine, petardi i ostalih jakih i iznenadnih zvukova. Šta svaki brižan vlasnik vlasnik uradi u situaciji u kojoj se njegov pas plaši? Podigne ga u naručje, zagrli i „zaštiti“ od stimulusa. POGREŠNO!!! na taj način nesvesno nagrađujete problematično ponašanje. I tako svaki put posle petarde, groma, pucnja iz auspuha. Svaki put životinja pomisli sledeće: „Da bi me vlasnik pomazio potrebno je da se samo dobro uplašim“. Logično, zar ne?

A sada malo statistike! Navešću različite tipove straha i njihovu procentualnu zastupljenost u patologiji ponašanja životinja. Kliknite na sliku da bi je uvećali.

Mislim da nije potrebno posebno objašnjavati svaki od navedenih tipova straha. Predlažem da vas podsetim na spoljne znakove koji ukazuju na strah kod vašeg ljubimca. Reakcija će, naravno, zavisiti od intenziteta i tipa straha. Počinjemo od glave prema repu.

OBORENE UŠI
UNEZVEREN POGLED
BRZI POKRETI GLAVE U JEDNU I DRUGU STRANU
SKIČANJE, LAJANJE ILI REŽANJE
NERVOZNO LIZANJE USANA I NJUŠKE
POKAZIVANJE ZUBA
NAKOSTREŠENA DLAKA
LEĐA POVIJENA U LUK
SAVIJENE ZADNJE NOGE
SAVIJEN REP IZMEĐU NOGU
SAKRIVANJE IZA PREDMETA/VLASNIKA
ŽIVOTINJA POKUŠAVA DA SE SPUSTI NA PODLOGU
DRHTANJE
KATALEPSIJA – Nemogućnost pokretanja udova -životinja se „smrzne od straha“

KAKO DA SE IZBORITE SA STRAHOVIMA I FOBIJAMA KOD SVOG LJUBIMCA, KAKO DA PREVAZIĐETE STREPNJU? POZOVITE, PIŠITE, OBJASNITE KAKO SE MANIFESTUJE STRAH KOD VAŠEG LJUBIMCA. ODLUKA DA PROBLEM PODELITE SA DRUGIM LJUDIMA ČINI 50 % REŠENJA PROBLEMA. NE OKLEVAJTE!

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.