Obuka starijih pasa (8 i više godina)

Nije nikakva mudrost voleti psa. Svojim ponašanjem prema vama oni to čine još lakšim.

Pre nego što kažem bilo šta o obuci odraslih pasa, napisao bih nešto o starim psima i prednostima koje nose njihove godine.

Navedite bar jednu osobu koju ste upoznali u svom životu, a koja vas je videla drugačije od onoga kakvi zaista jeste? Zanemarite zaljubljene do ušiju ili one koji vas patološki preziru. Za pse smo i najpametniji i najlepši i najbolji i sve naj. Fasciniraćemo ih čak iako smo inteligentni kao pisoar i isto toliko lepi. Psi vole svoje vlasnike čak iako su najveće ubice na svetu. Bezrezervna ljubav – prava definicija!!!

Ali kako se to postiže? Da li vas štene može voleti tom snagom kako to voli pas u srednjem dobu ili prosedi gospodin sa njuškom koja izgleda kao da je umočio u bronzu kojom se farbaju čunkovi.? Ne može! Ljubav se stiče godinama. Kao vino, samo obrnuto! Što su stariji sve smo bolji za njih.

Štenad su neuporedivo slađa i beskrajno zabavna i, što je najvažnije, mirišu na bebe.
Psi u srednjem dobu, sa svojom lojalnošću, koju ništa više ne može da dovede u pitanje, zaraznom razigranošću i bezgraničnim strpljenjem da nam ugode. Njihov miris se da podneti ili smo se već navikli da tako da ga i ne primećujemo.
Ali ništa se ne može uporediti sa starim psima, čije vrline sazrevaju posle stotine hiljada bacanja loptice, posle gomile uvreda i psovki koje izručimo na njih, posle beskrajnih sati provedenih u samoći. Postanu mušičavi, samoživi, gunđavi, predvidivi. Jednostavno ostare. A onda u njihovim očima vidite samo beskrajnu zahvalnost i neograničeno poverenje.

Psi, kao ni ostale životinje, nemaju apstraktno mišljenje o tome šta je to smrt. Njihovi životi nisu, poput naših, oblikovani strahom od konačnosti. Podsetiću vas da na nas taj strah ne deluje samo kao otrov koji nas postepeno truje, već i kao inspiracija za pesnike, slikare i kompozitore. Preporučujem delo delo jednog od mojih omiljenih pisaca, Edgar Alan Poa „Đavo Perverznosti“, kao tipičan dokaz ove činjenice.

Kako onda objasniti onu čudnu senku koju vidimo u očima matorih kucova koji leže u hladovini neke klupe u parku dok se oko njih vrzmaju kočoperni omladinci? Kao odsutnost, melanholiju ili možda neku vrstu nostalgije za dobrim vremenima i dobrim prijateljima? Ili možda nešto četvrto?
Ne zaboravite, sa njihovim godinama sazreva i naša ljubav i pažnja koju im pružamo. Više nisu dovoljni sami sebi, ne postoji igračka koja bi pokrenula više od vrha repa ili izmamila neki lavež više. Najprijatnije im je sa nama. Ne vičemo na njih, ne opominjemo ih, ne tučemo ih, ne ostavljamo ih. Postajemo partneri po meri.

Pitate se onda zašto ljudi češće usvajaju mlade pse? Možda zbog toga što pogrešno misle da su stari psi bolesniji od mlađih? Naprotiv, u azilima ćete retko pronaći nemoćne i bolesne pse. Svi su uginuli. Ostali stari psi pate od staračkih bolesti-reuma, prekomerna težina, problemi sa vidom i sluhom i problemi sa dlakom. Ali to su u glavnom dobro kontrolisani problemi koji se retko pogoršavaju.
Stari psi ne žvaću nameštaj, odeću i obuću, znaju šta znači NE, gotovo odmah postaju pravi kompanjoni za šetnju, pecanje, vožnju kolima. Sa njima možete biti sigurni i što se troškova održavanja tiče-ne morate da brinete koliko će još da porastu.

O čemu morate da vodite računa kada je obuka starijih pasa u pitanju:
1. O fizičkoj kondiciji
2. O čulima – sve dok su čula funkcionalna vi možete da utičete na ponašanje svog ljubimca
3. O broju ponavljanja neke vežbe
4. O stepenu zainteresovanosti – pažnji
5. O zdravstvenom stanju – vodite računa da ne postoji neko organsko oboljenje koje sprečava psa da reaguje na komande (bolesti sistema za kretanje, bolesti srca, disajnih organa)

Ako je svaki od ovih uslova ispunjen, onda možete da pristupite obuci matoraća i budete sigurni da ste uradili pravu stvar.

YOU CAN’T TEACH THE OLD DOG NEW TRICKS!

Još jedna zabluda. I to veoma opasna! Ne preterujem kad ovo kažem. Upoznao sam veliki broj vlasnika koji imaju pse preko 8 godina stare i koji za njih tvrde da su glupi i da nisu u stanju da nauče ni jednu komandu ili trik. Vrlo brzo sam ih demantovao. Najveći broj njih me nije više nikada kontaktirao. Bili su posramljeni. Moj najsvežiji slučaj je 12-ogodišnja ženka Lujka – mešanac iz centra Beograda. Pas koji živi u dobrim uslovima, ali čiji su vlasnici odavno digli ruke od toga da je oduče da ne skače na prolaznike, laje i besomučno kidiše na druge pse. Pozvali su me zbog toga što više niko nije mogao da je šeta, odnosno, da je kontroliše u toku šetnje.
Bez lažne skromnosti, Lujka je danas dobro socijalizovan pas koga može da kontroliše i moj sedmogodišnji sin.
Imam još mnogo primera.

Ako ste vlasnik psa starog preko 8 godina i želite da svog psa naučite „novim trikovima“, ne oklevajte da me pozovete i pitate za savet.

Ivan Janković, Dr.Vet.Med.